Специјални изасланици САД по Балкану, сви председникови људи

Шатл-дипломатаКристофер Хил је у жижу интересовања светске јавности упао прилично изненада, као амбасадор у Македонији, када га је Бил Клинтон именовао за специјалног представника у дозлабога компликованим преговорима које је тадашња Југославија, уз посредовање читаве масе дипломата, водила са косовским Албанцима.

Месеци његове шатл-дипломатије резултирали су преговорима у Рамбујеу, који су, према мишљењу читавог низа европских дипломата заказани прерано да би били иоле успешни. Остаће запамћен као човек који се са представницима Ослободилачке војске Косова састајао по косовских шумама, наговарајући их да је за прекид сукоба довољно да поскидају униформе и закопају оружје. Албанци нису имали превише слуха за те предлоге, а његова шатл-дипломатија је остала једнако неуспешна и у покушајима да убеди Београд на серију уступака косовским Албанцима.

После пропасти преговора у Рамбујеу, шатл-дипломатију заменило је бомбардовање, а Крис Хил је прекомандован на корејско полуострво у покушају да издејствује укидање нуклеарног наоружања у том делу света. После сјајног почетка, околности су се промениле и Хилова корејска мисија остала је неуспешна.

Џејмс Пердју

Босна, Косово, и на крају Македонија, био је дипломатски пут Џејмса Перјуа који се у улози кључног оперативца у БиХ нашао игром случаја, пошто је у саобраћајној несрећи 1995. године погинуо његов претходник Џозеф Крузел. Брзо је напредовао па је био један од главних посредника у преговорима који су, на концу, довели до потписивања Дејтонског споразума.

Одмах затим, био је један од главних америчких представника у компликованом и 500 милиона вредном програму успостављања оружаних снага Федерације БиХ, смишљеног како би се смањио утицај екстремиста у редовима тих снага и растеретио америчке снаге, за које је Вашингтон, тада, ценио да су претерано ангажоване у Босни.

Пердју је био и део сложених преговора власти Слободана Милошевића са косовским Албанцима и одмах затим координатор у процесу који је претходио распоређивање Косовске верификаторске мисије ОЕБС-а на Косову. Пердју је био и један од најутицајнијих Американаца у формирању мисија УН и НАТО на Косову после потписавања Кумановског споразума и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Две године касније, раме уз раме са Французом Франсоа Леотаром дириговао је серијом дипломатских активности које су довеле до потписивања Охридског споразума, којим је окончана албанска побуна у Македонији. После пола године сукоба и око 200 мртвих, Пардју је искористио „косовску формулу“ и припаднике Ослободилачке националне армије прекомандовао у посланичке клупе, што је уз серију закона којима је Албанцима гарантована озбиљнија заступљеност у институцијама система, у потпуности прекинуло тензије у тој држави.

„Трики Дик“

Иако је надимак наследио од Ричарда Никсона, који је афером „Вотергејт“ неславно завршио авантуру у Белој кући, Ричард Холбрук је својевремено важио за најутицајнијег дипломату у низу различитих амбасадора и специјалних представика који су током деведесетих година прошлог века походили Балкан.

Најамбициознији и без дилеме најбезобзирнији од свих америчких дипломата који су икада загазили на Балкан, Холбрук је дипломатску каријеру почео још у време администрације Џимија Картера, када је прозван „чудо од детета“ и као најмлађи заменик државног секретара у историји САД упућен у Вијетнам да среди односе са том државом. Та идеја неславно је окончана, али неуспех на првом задатку није претерано уздрмао Холбрука.

„Најотровнија личност коју сам срео у овом граду“, како га је описао једнако незгодни Хенри Кисинџер, Холбрук је користио лактове вештије од Била Лембира (славног разбијача у шампионском тиму Детроит Пистонса) као би се нашао на састанцима на којима му није било место.

У Вашингтону се годинама препричавана епизода из времена када је по други пут постављен за заменика државног секретара, па је ушао у канцеларије подређених и установио да је неопходно кречење, само да би тадашње службенике некако истерао из канцеларија и касније их сменио.

Наводно је био толико неподношљив да је тадашњи државни секретар Сајрус Венс написао поруку свим запосленим у којој се наводи да Холбрука „нипошто не пуштају у његов аутомобил уколико државни секретар то изричито не затражи“.

Један је од првих америчких званичника који је тражио да САД интервенишу у ратовима који су уследили након распада бивше Југославије што му је на крају и успело али је уместо улица и споменика, које су добили Бил Клинтон, Џорџ Буш па чак и Боб Дол, по њему назван само кафић у центру Приштине.

Ипак, комбинацијом пијанчења, драња и отворених претњи успео је да наговори Србе, Хрвате и Бошњаке да прихвате Дејтонски споразум, а неколико година касније водио је и преговоре који су окончани ваздушним нападима НАТО на СР Југославију.

Бил Клинтон, за чијег је протежеа годинама важио у балканским политичким круговиа, га никада није поставио на чело Стејт департмента иако је то Холбрук жарко желео. Клинтон је, тврде упућени, био уверен да му Холбрук неће бити довољно лојалан па је на то место поставио Мадлен Олбрајт.

Последња Холбрукова дипломатска авантура завршила се неславно у Авганистану и Пакистану где је, како се наводи у биографији коју је написао Џорџ Паркер, на крају преклињао пакистанског министра спољних послова да убеди Хилари Клинтон како обавља сјајан посао. Паркер наводи и да га је Обама мрзео од првог тренутка.

Роберт Гелбард

Још један из серије америчких дипломата чија је каријера уско везана у Дејтонски споразум и нешто касније рат на Косову. Био је чувен по томе што је Ослободилачку војску Косова називао терористичком групом и пре него што је то званично објавио Стејт департмент. Вашингтон је, касније, обрисао ОВК са листе терористичких организација, а Гелбард је остао упамћен као један од бројних западних дипломата које Милошевић, уколико није баш морао, избегавао да види.

Најмање пет пута се састајао са представницима српске опозиције током бурних протеста у другој половини деведесетих, али је опозиција његово ангажовање више видела као помоћ власти Слободана Милошевића, него какав смислени покушај демократизације тадашње Србије.

На Косову је остао упамћен као претходник Ричарда Холбрука и човек који никада није пожелео да се састане са представницима ОВК.

Френк Визнер

Френк Визнер је био последњи специјални изасланик САД пре него што је администрација Доналда Трампа на ту функцију именовала Метјуа Палмера. Визнерова улога у балканској кризи није била претерано значајна, али је на неки начин отворио врата једностраном проглашењу независности Косова, јер је био део међународне тројке која је, под патронатом УН, водила преговоре о решавању косовске кризе.