Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да руски предсједник Владимир Путин добро разумије ситуацију у БиХ, чак детаљно, на чему му је захвалан, додајући да очекује да ће сљедећи сусрет са Путином бити ускоро.
Додик је за Руски репортер рекао да је далеко од реалности могућност да Бих уведе санкције Русији, те да би он одбио чланство у ЕУ ако би то био услов уласка у Унију.
Он је додао да је руска позиција према БиХ принципијелна, да Москва поштује међународно право, што Републици Српској даје одређену сигурност, пошто Запад стално крши међународно право.
– Брига о поштивању тог права нам је огромна помоћ од Русије. Захвалан сам Русији и за подршку, прије свега, у УН и Савјету безбједности, јер се тако може чути и наш глас – рекао је Додик и захвалио руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову.
Коментаришући оцјене појединих америчких института да Русија, наводно, подржава српски сепаратизам у БиХ и да припрема рат по „украјинском сценарију“, Додик је навео да су то бесмислице, стереотип који се користи за мобилизацију западне публике против „злих Руса који само треба да прођу Балкан и ето их одмах у Вашингтону“.
Он је подсјетио да Русија увијек изјављује да подржава уставни поредак БиХ и никада није учинила ништа да дестабилизује ову земљу, нити је предузимала акције које би се могле оцијенити као удар на уставни поредак БиХ.
Додик је рекао да не зависи од Руса како ће се развијати ситуација у БиХ, него, нажалост, то више зависи од Европљана и Американаца који су укључени у процес.
– Ако се неко овдје мијеша, то нису Руси. Веома бих волио када би Русија дошла овдје и била противтежа земљама Запада, али се то не дешава. Западу не смета да стално критикује Русију, а при томе се сами активно мијешају у наше унутрашње ствари, формирају Оружане снаге БиХ као војску НАТО-а, а не народа ове земље. Русија ништа слично не ради. САД се мијешају у систем безбједности БиХ, а не Руси. Тако да је то просто невјероватна лаж – поручио је Додик.
Он је подсјетио да је на једном састанку са главнокомандујућим НАТО-а у Европи, након тврдњи Жељка Комшића о јаком утицају Русије у БиХ, упитао команданта НАТО-а да ли може то да потврди, али да је овај оћутао и ништа није могао да каже.
Додик је оцијенио да европска перспектива БиХ теоретски може да постоји, али у реалном животу је далека и готово неостварива, те подсјетио на проблеме у Европи од Брегзита, до мигрантске кризе, дестабилизације евра, „украјинске кризе“, због чега се не може очекивати да ЕУ брзо спроведе политику проширења.
– И овдје се осјећа умор. Народ у Републици Српској је већ уморан од ЕУ. ЕУ више не асоцира на неку корист, него на званичне структуре и њихове позиције – рекао је Додик.
Говорећи о БиХ, Додик је поновио да је БиХ привремена, као и Дејтонски споразум, те да је реална перспектива да се дође до разлаза „по линијама, које су опредијељене Дејтонским споразумом“.
– Хрвати и Бошњаци ће се лако разићи, јер не могу нормално да живе заједно. Оно што остаје могло би се назвати Република Српска, Херцег-Босна и Босна, а између њих би се могла организовати нека врста сарадње која би гарантовала сва цивилизацијска достигнућа – слободно кретање људи и добара, да нема никаквих ексцеса, а ми би били добри сусједи – каже он.
Према његовим ријечима, свако би управљао својим ресурсима на свој начин, не би било стагнације и сметњи.
– Много је примјера гдје су Бошњаци блокирали развојне програме у Републици Српској – то је неприхватљиво. Сада смо једноставно присиљени да трпимо, јер нас велике силе које су се заиграле у својим играма „великих пројеката“ једноставно не виде и не желе ни да слушају. Али, то не значи да морамо одустати од себе и свог субјективитета, од своје Републике Српске – рекао је Додик.
Коментаришући изјаву хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић да у БиХ живи 5.000 селафиста, односно укупно 10.000 присталица радикалног ислама, Додик је рекао да је то тачно и да само наивни и злонамјерни људи могу да помисле да предсједница Хрватске самовољно иступа са таквим подацима.
Он је додао да је познато да је Хрватска за вријеме рата у БиХ пропустила преко своје територије 4.500 „светих ратника ислама“, муџахедина на територију БиХ и да има тачно податке за то.
Додик је навео да је знатан број муџахедина остао у БиХ, оженио се, а међу њима има такозваних „спавача“ који чекају свој тренутак за акцију, када добију налог.
Према његовим ријечима, и знатан број локалних мислимана се значајно радикализовао.
– БиХ заузима прво мјесто међу земљама Европе по броју бораца који се боре на страни такозване Исламске државе у Сирији. А ако се додају и салафије и радикалне исламске групе, лако се могу добити те цифре – навео је Додик.
Он је рекао да нема званичних података о томе колико се исламских бораца вратило из Сирије у БиХ, те додао да муслиманска страна у БиХ покушава да смањи тај број, а у прикривању учествује и дио међународне заједнице која не жели да објави праве цифре.
– Тешко је утврдити тачан број. Овдје се не налазе само борци Исламске државе него и њихове жене и дјеца, браћа, сестре… Мислим да у БиХ намјерно не излазе са подробним информацијама – рекао је Додик и подсјетио да западни извори говоре о 500 бораца, а тешко је очекивати да ће они промијенити своју идеологију чим пређу границу БиХ.
Према његовим ријечима, може се говорити о постојању реалне опасности, ако се узме у обзир да је балкански регион био главна маршрута за мигранте који су пролазили, многи без било каквих докумената.
Говорећи о улози Турске у региону, Додик је рекао да Турска, која је раније произвела низ проблема, никада није скривала амбиције да подржава локалну исламску заједницу, те додао да је за њега сада прихватљив курс који спроводи турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган, као што је сарадња на неким економским и инфраструктурним пројектима као што је изградња ауто-пута.
– Тако постижемо међусобно разумијевање. Истовремено, било које политичко мијешање Турске ради смањења значаја народа у земљи, ми не бисмо поздравили. Али, два пута сам се срео са Ердоганом и нисам са његове стране примијетио такав приступ. А да ли се нешто друго дешава на сусретима гдје не присуствујем, не знам – рекао је Додик.
Он каже да је склон вјеровању да сарајевски политичари чешће злоупотребљавају и позивају се на Турску и Ердогана, него што би он сам /Ердоган/ хтио.
– Ако би овдје постојали слични проблеми, тешко да би Турска толико снажно развијала своје присуство у Србији, посебно у дијелу инвестиција и финансијске подршке разним пројектима – сматра Додик.
Говорећи о улози Кине на Балкану, Додик је рекао да ову земљу прихвата као веома пријатељску и да Српску задовољава кинеска позиција да се не мијеша у унутрашња питања других држава, за разлику од Запада.
Додик је навео да Кинези настоје да продубе сарадњу, повећају инвестиције, развију инфраструктуру, пошто је тешко за Српску да привуче сличне инвестиције са Запада, тако да је једини ресурс – Кина.
– Имамо неколико добрих пројеката са кинеским компанијама и наставићемо сарадњу – рекао је Додик, подсјетивши да и западне земље сарађују економски са Кином.
Говорећи о Криму, Додик је рекао да је за њега то Русија, али да тешко да ће БиХ признати Крим, јер није довољан само његов глас.
– Сматрам да је то неопходно учинити, али имајући у виду садашњи однос снага у Предсједништву БиХ, гдје су два члана на западним позицијама, нисам сигуран да то могу постићи – напоменуо је Додик.
Он сматра да Крим није требало уопште изузимати из Русије и да је то била грешка комуниста коју сада ревно брани Запад, додајући да би веома желио да посјети Крим, те да ће изабрати вријеме за посјету и да не види разлог зашто тај посјета не би могла да се деси.
Додик оцјењује да је најбољи сценарио да руски народ у Украјини добије своја посебна права и да може да сарађује са Русијом, те додаје да никоме не би савјетовао „босански сценарио“, како наводе поједини аналитичари на Западу и у Русији.