Парламентарни избори одржани у две савезне државе Немачке (Саксонија и Бранденбург) изазвали су помало чудну реакцију како у самој Немачкој, тако и на западу у целини; с једне стране нервозне узвике, а с друге мало радости.
У принципу, резултати гласања се уклапају у стабилан тренд последњих година.
„Алтернатива за Немачку“ у великој мери је побољшала резултате, заузевши друго место у оба региона. У Саксонији је скоро утростручио своју позицију (на последњим изборима добио је 9,7 процената, на садашњим изборима 27), а у Бранденбургу се готово удвостручио (био је 12, а сада 23,7 процената).
С друге стране, владајуће странке наставиле су да губе популарност. У Саксонији је ХДС постигла 32,1 посто (минус 7,3), а у Бранденбургу је СДПГ пала на 26,2 (минус 5,7).
Одговор на питање „зашто би се власти и остатак политичког тока радовали?“ је једноставан – плашили су се да ће све бити још горе.
Анкете јавног мнења у последњим недељама указале су на озбиљне шансе за победу „Алтернативе“. Наравно, чак и да је странка освојила прво место, то не би ни најмање помогло да дође на чело тих земаља. У сваком случају, АзН не би добила број гласова који је потребан за независно формирање влада, а друге странке категорично су одбациле могућност коалиције са „ултра десним популистима“ чак и пре избора.
Генерално, доминантни положај ХДС-а и СДПГ-а није био угрожен.
Додатно, победа АзН-а постала би веома непријатни преседан, који симболизује погоршање кризе целог партијско-политичког система Немачке и њен прелазак на нови ниво. Тако је вођство био у неку руку поклон за ХДС и СДПГ и донело је њиховим лидерима невероватно олакшање, упркос томе што морају да формирају коалиционе владе.
Што се тиче нервозних ставова и предвиђања о непрекидној офанзиви популистичких радикала на западну демократију, овде је прича можда још занимљивија. Јасно је да је за све крива Русија, али западни аналитичари сада активно говоре о феномену који превазилази „руку Кремља“. Уместо тога, открива се да је утицај Москве много дубљи него што се раније мислило.
Након избора, кључни западни медији су удруженим снагама скренули пажњу на јаз између Западне и Источне Немачке.
Након уједињења земље 1990. године, пристрасност између бивше НДР и ФРН на различитим пољима дуго је била у фокусу пажње стручњака из области политике и економије.
Свакако, најнеболнија до данас су социјално-економска питања. На истоку су најзначајнији показатељи, укључујући ниво прихода становништва, незапосленост и регионални развој осетно лошији. Примећена је и неформална дискриминација људи из бившег НДР-а. У Саксонији две трећине бирача каже да се осећају као „другоразредни грађани“.
Ипак, последњих година Запад се чешће фокусирао на постепено изглађивање проблема. Ангела Меркел постала је најјаснији пример тога да бивши грађанин НДР може достићи висине у уједињеној Немачкој и да је земља постала модел успешног превазилажења контрадикција и интегрисања различитих делова у јединствену целину.
Међутим, мантре и завере нису помогле. Опет су се сетили раскола, сада и у политичком аспекту.
У Источној Немачкој популарност АзН-а је приметно већа него на западу земље. Тренутни успех странке у две савезне државе које су биле део НДР-а још једном је то потврдио. Поред тога, стручњаци напомињу да је тамо „Алтернатива“ још радикалнија, њене присталицесе не стиде због својих ставова и чак их активно приказују у „отровним“ (цитиат из чланка Њујорк тајмса) говорима против имиграната.
Истовремено, многи признају да је миграциона политика Меркелове изазвала незадовољство и на западу земље, иако о њој тамо мање причају. С обзиром на такву позадину, становништво источних земаља не плаши се и не устручава се да отворено изрази своје ставове, а то води стручњаке у ћорсокак – шта урадити са заједницом која не жели да се игра по правилима политичке коректности?
Наравно, Немци, чак и источни, нису Руси и у западним медијима не може бити смислених дискусија о њиховој ропској, ауторитарној и ксенофобичној природи. Све је ограничено изјавом да се становништво бившег НДР-а веома разликује од западнонемачких суграђана.
Скоро 30 година након нестанка НДР-а, њено наслеђе поново постаје значајан фактор немачке политике и државе. Вероватно управо тако изгледа реализација немачке пословице о „пуцању у прошлост из пушке“, који се враћа пуцњем из топа.
Ирина Алкснис, РИА