Интернет омогућава да се узимањем слика, спотова и текстова свакодневно крши пропис, јер Закон о ауторском и сродним правима штити све што је плод интелектуалне својине и што је оригинално дело, било да је реч о афоризму или роману у пет томова.
Ако одете на концерт омиљеног певача и након тога објавите видео-снимак овог догађаја на свом инстаграм или фејсбук профилу у жељи да са ближњима поделите уживање у концерту, можете очекивати два сценарија.
По једном ћете добити велики број лајкова од пријатеља и пратилаца, а по другом може да уследи блокада ове објаве, јер за дозволу није питан власник ауторских права.
Уколико је ваш инстаграм налог јаван, власник ауторског права, односно певач, може да се обрати „Инстаграму” и тражи да се видео-запис уклони – ако процени да ће то, рецимо, смањити број продатих карата на неком од његових наредних концерата.Ово је само мала илустрација тезе шта се може догодити ако на интернету неовлашћено преузимамо и делимо туђе ауторско дело.
Када говори о заштити ауторских права, др Душан Поповић, редовни професор Правног факултета, који предаје студентима о праву интелектуалне својине и праву интернета, често наводи пример француске телевизијске станице која је у централним информативним вестима објавила прилог о изложби сликара за коју се плаћала улазница. С обзиром на то да је тај телевизијски прилог трајао три минута, током којих је приказано свих 15 радова тог уметника, он је тужио и – добио ову станицу, јер је прекршила Закон о ауторском праву. Слична ситуација догодила се и у Немачкој, када је приликом извођења позоришне представе глумац готово десет минута читао одломке из једног романа, чији аутор није дао дозволу за тај чин.
– Откако је интернет постао део наших живота, на глобалној информатичкој мрежи готово сваког дана приметно је кршења ауторских права, тако што се неовлашћено објављују туђи текстови или њихови делови, фотографије, видео или аудио записи. Већина људи мисли да, ако је нешто доступно и бесплатно на интернету, то могу да користе сви, што је нетачно. Ако на неком сајту пронађемо занимљиву фотографију или текст, не можемо да их узмемо и поставимо на свој сајт без дозволе аутора.
У Закону о ауторском и сродним правима стриктно су наведене ситуације у којим се може користити туђе ауторско дело – ја у настави могу да цитирам делове из нечије књиге ако притом наведем ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, односно када је и где је цитирано дело објављено. Осим тога, мора се водити рачуна о обиму цитираног дела – није дозвољено у целини цитирати туђе ауторско дело без дозволе аутора – објашњава наш саговорник.
Додаје да је предмет Закона о ауторском праву све оно што је продукт интелектуалне својине и што је оригинална творевина, било да је реч о афоризму или роману у пет томова. Кључна реч је оригиналност и аутентичност, без обзира на вредност ауторског дела.
Иако се на интернет преселио највећи део повреда интелектуалне својине, односно неовлашћеног преузимања туђих ауторских дела – почев од текстова, преко фотографија, па све до аудио и видео записа – просечан корисник интернета и друштвених мрежа најчешће не зна да је отварањем налога на „Фејсбуку” и „Инстаграму” дао право власнику ових сајтова да његове објаве и фотографије може да користи за све своје „повезане” делатности. Суштински, то су типски уговори и ми немамо избора ако желимо да отворимо профил сем да ове услове прихватимо. Међутим, ауторско право често повређују и академци, који су веома свесни да плагирање научних радова представља кршење закона.
– Плагирање научних радова је чест случај у академској пракси, тако да се на нашем факултету не заказује полагање дипломског, магистарског или докторског рада пре него што тај рад не прође анти-плагијат проверу. Тај софтвер кошта неколико хиљада евра и то могу да плате само богати факултети. Међутим, проблем је у томе што овај софтвер препознаје само делове текста на српском или сродним језицима, па је теоретски могуће да неко плагира текст који је оригинално написан на страном језику. Менторима није лако да се изборе са овим проблемом, јер од њихове обавештености и интуиције заправо највише зависи да ли ће да посумњају у аутентичност научног рада – закључује наш саговорник.