Осамдесет година после почетка Другог светског рата суочавамо се питањем потпуне ревизије историје. Злочинци и жртве заједно обележавају тај дан, занемарујући улогу Совјетског Савеза који је ослободио свет од фашизма. То је био и повод за разговор са Александром Боцан-Харченком.
Међутим, не може се водити разговор са руским амбасадором, а да се не постави питање Косова и Метохије. Подршка Русије је неспорна, али су притисци са других страна све јачи. Америка је послала специјалног представника за решавање проблема Балкана, чиме су притисци постали још интензивнији.
Александар Боцан-Харченка питали смо и да ли сматра да Србија, као мала земљама, може да им одоли.
– Одговорићу директно. Рекли сте да сваки разговор са руским амбасадором мора да садржи и питање Косова, а ја бих рекао да наш разговор, који је везан за обележавање 80. годишњице почетка Другог светског рата, обавезује да попричамо мало о Косову. Бомбардовање и агресија на СР Југославију су трагови либералног међународног поретка и садашње Косово је такође један од експеримената тог либералног поретка. То питање мора да буде решено, јер без тога нема ни дугорочне стабилности на Балкану. Ми смо убеђени да је неопходно вратити читав тај процес у међународно правни оквир. Косово је глобално питање које за решавање тражи повољне глобалне услове.
Нама се понекад учини да се међународна клима променила, да су шансе Србије да се избори за праведније решење –веће?
– Немам осећај да сада постоји повољнија међународна ситуација и услови за решавање питања Косова. Поготово кад видимо како је протекао догађај у Пољској. Ипак, све зависи од држава, људи, напора, жеља и добре воље, јер ако све то постоји, онда кључне земље и наравно Србија могу и морају да решавају то питање у оквиру међународног права и на основу Резолуције 1244, која и даље има одлучујућу улогу за решавање тог питања. Из медија се види да САД и друге земље желе „на брзака“ да пронађу решење за КиМ, али ја сумњам у то. Ипак, моје сумње не значе да нема жеље да се проблем Косова реши. Можда и на неки чаробни начин. Зашто да не?
Читајући наше медије можемо закључити да су се на Западу уплашили што је Русија послала великог експерта за Балкан, дакле Вас, и решила да вам парира, шаљући Палмера? Његов долазак посматра се и као покушај Америке да директно учествује у преговорима. Србија жели да, у том случају, учествује и Русија. Да ли је таква промена формата могућа?
– Ја нисам поменуо Палмера, Ви сте, али сам прочитао оно што је Палмер рекао, укључујући и оно за Танјуг, и нисам пронашао нешто ново. Заиста сам хтео да пронађем неки нови став, јако охрабрујући став… Нисам то пронашао. Међутим, ако жеље постоје, што се тиче формата разговора, ми смо сматрали, па и сада сматрамо, да је овај формат разговора Београд-Приштина, уз посредовање Европске уније, давао резултат. И на папиру има резултата. Највећи проблем, онај који је на крају крајева увео ове разговоре у ћорсокак, јесте то што нема реализације и имплементације. У животу не постоји ништа или углавном ништа од тога, од резултата. Проблем је, наравно, и притисак на Београд, као и раније. У сваком случају, ако тај дијалог буде успостављен поново, уз поштовање захтева Београда, који су правно и законски потпуно утемељени – повлачење таксе, пореза и друго, он је способан да да резултат.
А промена формата?
– Ако дође до промене формата, треба имати у виду да је Русија стална чланица Савета безбедности и ми озбиљно прилазимо сваком питању за које је надлежан СБ. Једно од њих је Косово. Наравно, ми морамо и желимо да учествујемо и наравно да ћемо размотрити ову могућност ако Београд то буде захтевао, али нема никакве сумње, не желимо и не смемо да учествујемо у нечему, у неком разговору, који није утемељен на међународном праву. Ми ћемо одлучно тражити темељ и предуслове у оквиру Резолуције 1244, све остало ће бити узалуд.
Споразуме које сте поменули не поштује албанска страна и, када је реч о таксама, Америка и неке европске земље тобоже врше притисак на њих да их укину. А они неће. Да ли ви верујете да Америка која је створила ту такозвану државу, без које не би могли да опстану, не може да утиче на њих?
–То је, исто као у Варшави, ревизија историје. Циљ је да се утврдити доминација једне земље. Између осталог, разлог Другог светског рата је био доминација једне земље. И до сада се сматрало да постоји једна супердржава, а сада се, ево, десило да је „супердржава” друга, мала, која и није држава, али је „суперсила” и утиче на „супердржаву”.
Аутор: Љубинка Милинчић