Иајаве бугарског премијера Бојка Борисова да би уговор о изградњи гасовода „Турски ток” од Турске преко Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије могао бити потписан данас 5. септембра требало би да буду још једна потврда да комшије неће пропустити нову шансу да обезбеде доток руског гаса новим гасоводом. То је, између осталог, пре два дана потврдио и сам Борисов рекавши да тренутно ради на овом веома важном енергетском пројекту, који ће осигурати диверзификацију снабдевања.
Иако нико од званичника у Србији јуче није хтео јавно да коментарише ову информацију, нити су обавештени о било каквом потписивању, незванично се сазнаје да заправо Бугарска треба да потпише уговор са својим извођачем радова. Међутим, то је тешко очекивати пре октобра, јер је цео случај на суду због тендера на који се јавила једна арапска фирма, која је изненада потом изгубила посао па поднела тужбу, јер сматра да је оштећена. Судско рочиште је заказано за другу половину септембра.
Срећко Ђукић, дипломата, стручњак за међународне гасне прилике, каже да овај уговор није никаква гаранција да ће Бугарска ускоро кренути у градњу гасовода „Турски ток”.
Они немају ни извођача радова за свој део трасе, а најаве су биле да ћемо до краја године добити гас овим трасом. Нећемо – каже он.
За нас би била изванредна вест да добијемо овај правац снабдевања, али ћемо морати још да чекамо. Не само због Бугара, већ и због Европске уније, која преко Енергетске заједнице стално понавља да ми не поштујемо европске критеријуме у изградњи „Турског тока”.
Он каже да изјава Борисова може да се чита и као његов покушај да не остане без гаса после краја ове године, када би могао да се прекине транзит преко Украјине. У том случају Бугарска би била највише погођена, јер нема алтернативу.
Како и сам незванично сазнаје из извора блиских врху бугарске власти, код комшија се још ништа не дешава по питању „Турског тока”, па све изјаве треба узимати с резервом. Ово тим пре, ако се зна да Борисов ништа не сме да уради без сагласности Брисела и Вашингтона, а мала је вероватноћа да ће се они сагласити с тим да руски гас прође преко Бугарске, поготово због све жешћих санкција Русији.
На питање да ли уговор, о ком говори Борисов, може да буде гаранција да ћемо другим правцем добијати руски гас, он каже да не може. Лето је прошло, нико се ни од српских ни од бугарских званичника није огласио овим поводом.
Осим тога ЕУ је решила да гради терминал за течни природни гас на Крку, што је амерички пројекат. Тешко је поверовати да ће они у тим околностима променити став према „Турском току” – категоричан је Ђукић.
У Савезу енергетичара Србије кажу да ова изјава Борисова не треба да се узима за озбиљно, јер је дата у протоколарне или неке друге сврхе. Због тога свакако треба сачекати да се види шта ће бити.
Оптимиста у целој причи је др Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, који каже да је Борисову тешко било шта веровати и да смо се опекли на његове прича око „Јужног тока”, али да је Бугарима више него потребан „Турски ток”.
Уколико би избегли ову причу, а Украјина престала с транзитом наредне године, не би имали гаса да се огреју. Једино због чега им се можда не жури је што се све више спекулише да ће Русија с Украјином направити договор о наставку транзита и током 2020. године, па имају времена да направе гасовод – каже он.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић
http://www.politika.rs