Нова влада десног центра у Грчкој најавила је строже граничне патроле, пресељења тражилаца азила и убрзавање депортација у настојању да се избори са новим приливом миграната и избеглица који стижу из Турске, док Европска унија (ЕУ) покушава да спаси споразум с Анкаром о мигрантима, пишу светски медији.
За сиријске, авганистанске и ирачке тражиоце азила Грчка је главни улаз у Европу и у њој је смештено најмање половина од 56.000 миграната који су ове године стигли на северну обалу Средоземља.
То је мало у поређењу с готово милион људи који су дошли преко Грчку у северну Европу 2015, указује Ројтерс, додајући да се број миграната значајно смањио после договора ЕУ и Анкаре 2016. године, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).
Међутим, око 7.000 људи је стигло на обале Грчке прошлог месеца, што је највећи број миграната од када је договор постигнут.
Грчки Савет за спољне послове и одбрану одржао је хитну седницу пошто се прошле недеље на обалу острва Лезбос искрцало око 600 људи, углавном авганистанских породица, што је највећи прилив миграната на то острво у једном дану од 2016. године, указује Јуроњуз.
Савет је најавио строже граничне патроле у сарадњи с Фронтексом и НАТО, пресељење тражилаца азила с острва, идентификовање одбијених тражиоца азила који су можда остали у земљи и убрзавање депортација у Турску или земље порекла.
Јуроњуз истиче да је затварање граница преко Балкана резултирало да мигранти на путу за Европу остану заточени у Грчкој, што је довело до пренатрпаности мигрантских кампова у којима је неретко дупло више људи него што је предвиђено, због чега су хуманитарне организације критиковале Грчку.
Организације за заштиту људских права изразиле су забринутост због ванредних мера које је грчка влада најавила због пораста прилива миграната и избеглица из Туске и страхова да ће се поновити мигрантска криза из 2015. године, пише лондонски Гардијан.
Нагли прилив људи на грчке обале, указује Гардијан, подстакнут је најновијим мерама против миграната у Турској, где се налази више од 3,6 милиона расељених Сиријаца, као и обнављањем борби у Сирији.
У августу су турске власти саопштиле да је седам пута увећан број људи који покушавају да уђу у Грчку, истиче лондонски лист.
Невладине организације тврде да су кампови за мигранте на грчким острвима пренатрпани и да људи у њима живе у јадним условима. Скоро 11.000 људи тренутно је у Морији, главном избегличком насељу на Лезбосу, које је планирано за 3.000 људи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел покушава да спаси споразум о миграцији Европске уније и Турске, који је требало да спречи људе да крену према Европи, пише бриселски портал ЕУ Обзервер.
ЕУ тврди да је од обећаних шест милијарди евра за помоћ избеглицама у Турској до сада издвојила око две милијарде. Од када је почела примена споразума 2016, ЕУ је прихватила око 20.200 Сиријаца из Турске, док се у Турској налази око 3,6 милиона избеглица.
Пре споразума највише прелазака из Турске у Грчку забележено је у октобру 2015, када су дневни доласци на грчке отоке досезали преко 6.000, а потом су се спустили на око 80 људи.
Недавно повећање прилива миграната прати оштрији тон против Сиријаца у Турској, па се, према извештајима, многе избеглице смештене у Истанбулу враћају у ратом разорену земљу, док Анкара негира присилне повратке.
Меркел, кључна архитекта договора из 2016, тврди да је у сталном контакту с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом око споразума. Она је на конференцији за новинаре с грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у Берлину рекла је да је потребно учинити више да се избеглице из Турске преселе у земље ЕУ.
Иако имиграција доминира у вестима, Европа је подељена како реаговати, што значи да је то питање приоритетан део обавеза нове председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, оцењује ЕУ Обзервер, истичући да је питање имиграције кључни тест европског јединства.
Двогодишње истраживање јавног мнења, које је Комисија објавила у августу, показало је да питање имиграција изазива више страха међу европским грађанима него климатске промене, указује ЕУ Обзервер уз оцену да ће неуспех у управљању кризом вероватно гурнути све већи број бирача према крајње десним и популистичким странкама.