Вашингтонски званичници су постигли договор са талибанима о делимичном повлачењу америчких трупа из Авганистана у року од пет месеци, али споразум још чега да га аминује председник Доналд Трамп.
Како је специјални Трампов изасланик за Авганистан Залмај Калилзад прекјуче објавио у интервјуу за авганистанску телевизију Толо њуз, договорено је да Пентагон врати кући 5.400 војника из пет база у року од 135 дана. У Авганистану би после тога остало око 8.600 америчких војника, чије би даље повлачење зависило од тога да ли талибани поштују свој део погодбе – да неће штитити Ал Каиду и Исламску државу.
Рат у Авганистану траје 18 година и најдужи је рат у историји САД. Коштао је билион долара и однео животе 2.300 америчких војника, 32.000 авганистанских цивила и око 100.000 авганистанских војника, полицајаца и талибана. Делимичним повлачењем, Трамп би свео америчке војнике у Авганистану на број који је затекао кад је преузео власт.
Иако се противио интервенционизму, шеф Беле куће је под притиском генерала и саветника одобрио слање додатних трупа. Уколико споразум заживи, биће то почетак краја авганистанског рата и шеф вашингтонске администрације ће поручити гласачима да је испунио предизборно обећање, оцењује Си-Ен-Ен.
Противници споразума сматрају да председник жели да прогласи крај рата пре избора следеће године и да је зато сметнуо с ума да се талибанима не сме веровати на реч да неће пружити уточиште терористима.
После терористичких напада 11. септембра, тадашњи шеф Беле куће Џорџ Буш свргао је талибанску владу, тврдећи да је подржавала и штитила Ал Каиду. Амерички медији су раније писали да Трампова администрација намерава да све трупе повуче за пет година, а сада преносе да би то могло да се догоди већ до краја следеће године.
Ипак, шеф Беле куће је прошле недеље казао за Фокс њуз да ће Америка, и поред тога што ће повући велики део трупа, остати у Авганистану јер је Авганистан „Харвард за тероризам”.
Начелник здруженог генералштаба америчке војске Џозеф Данфорд истовремено је изјавио да је „повлачење” засад прејака реч јер талибани морају да докажу да неће Авганистан претворити у сигурну луку за тероризам.
И поред америчко-талибанских преговора у Катару, насиље у Авганистану није престајало. Талибани су недавно организовали два напада у два града на северу и удар на Кабул у последњим тренуцима Калилзадовог интервјуа.
У експлозији у четврти у којој се налазе седишта бројних страних организација настрадало је 16 људи, а виновници су саопштили да је то њихова порука странцима да напусте Авганистан, преноси АП.
Преговори у Дохи нису укључивали авганистанску владу, због чега је председник Ашраф Гани изразио скепсу у њихов успех. Договор из Дохе подразумева да ће талибани убрзо започети преговоре са владом у Кабулу, што су они досад одбијали, тражећи да прво сви амерички војници напусте Авганистан.
Вашингтон је спреман да прихвати талибане као политичку странку која ће ући у авганистанску владу, али је амерички услов да талибани не намећу шеријатско право као прошли пут кад су владали. Један од главних разлога зашто се део авганистанске јавности противи споразуму из Катара јесте повратак талибана и строгих исламских закона.
Како сазнаје „Њујорк тајмс”, Трампова влада је тражила од Централно обавештајне агенције (ЦИА) да појача присуство и антитерористичке акције у Авганистану чим први припадници Пентагона буду напустили земљу. Администрација сматра да ЦИА треба да се побрине да Ал Каида и Исламска држава поново не оснаже, али директорка агенције Џина Хаспел није убеђена да је то исправна одлука.
Према њој, нема разлога за дубље уплитање јер је Исламска држава слаба претња за Запад, а и обавештајци свакако зависе од војске (покривање из ваздуха, техничка и медицинска помоћ).
За критичаре актуелног Западног крила, неприхватљиво је што су вашингтонски званичници сели за округли сто са авганистанском милицијом са којом је Америка ратовала 18 година. Ипак, део јавности сматра да САД нису имале другог избора него да прихвате талибане као политичку снагу у Авганистану. И поред тога што је на врхунцу борби Пентагон тамо имао око 100.000 војника (плус трупе савезника), талибани су опстали и данас контролишу половину територије, што је више него што су икад држали откако су свргнути 2001.
Аутор: Јелена Стевановић
http://www.politika.rs