Само дан пошто се стишала еуфорија у албанским медијима у Приштини о наводном доласку Александра Вучића, председника Републике Србије, на Косово и Метохију, који би осим севера Космета посетио и средине јужно од Ибра, представници косовских институција су брже-боље решили да ставе забрану на посету представницима било које друге државе који би да учествују у предизборној кампањи.
Забрана важи, како је изјавио Јетлир Зиберај, шеф кабинета Беџета Пацолија, косовског министра спољних послова у оставци, и за „званичнике Владе Србије који имају тенденцију да заоштре ситуацију и стварају унутрашње тензије”.
„Апсолутно ниједан државни представник било које државе неће моћи да дође овде и води кампању”, рекао је Зиберај, додајући да ова одлука важи за било којег политичара који није с Косова.
Реаговао је министар одбране у Влади Србије Александар Вулин, који је казао да „Шиптари хоће земљу, али неће Србе на њој”. „Они нису држава и не могу да ме спрече да уђем на било који део Косова и Метохије, што сам им више пута и доказао, али се увек и на првом месту водим интересима државе Србије – да не дозволим било какво оправдање за насиље над Србима. Шиптари своју државност покушавају да докажу на једини начин који је у њиховим рукама и који разумеју – насиљем над мањим и слабијим”, поручио је Вулин.
Министар је за „Спутњик” изјавио да је питање за међународну заједницу „докле ће толерисати понашање Шиптара према Србима, које нипошто не би толерисали према себи и својим држављанима”, уз нагласак да „шиптарски страх од Београда није мали, а посебно су уплашени од политички јединствених Срба на Косову и Метохији”.
Забрана посете званичницима Београда иначе је за привремене косовске власти у Приштини постала пракса када год им се не допадну поруке Београда. У више наврата нису дозволили улазак директору Канцеларије за Косово и Метохију Марку Ђурићу, министру Александру Вулину, али и министрима у српској влади којима се догађало и да стигну до интегрисаног прелаза Јариње, на северу Космета, и да одатле буду враћени у централну Србију.
Почетком јула, у јеку хуманитарне кризе у четири општине на северу Космета, Приштина је издала забрану доласка Марку Ђурићу, а као разлог су наведени: „хибридна претња Србије према Косову, пропаганда и лажне вести”. Европска унија је тада, већ по устаљеној терминологији, саопштила да „од свих страна очекује поштовање свих постигнутих договора у оквиру дијалога, укључујући и споразум о званичним посетама”.
Свега неколико дана после тога Приштина је поново прибегла забрани уласка, а изрекла ју је чак и лекарима с ВМА који су у делегацији Министарства одбране с Александром Вулином на челу намеравали да посете Клиничко-болнички центар у Косовској Митровици. Образложење косовске владе било је да министар Вулин „долази с провокативним намерама”.
Ово су само неки од примера који потврђују да се Приштина ниједног момента није обазирала на споразум из Брисела који од 2011. подразумева и режим о слободи кретања и посетама званичника, а постигнут је под мониторингом и уз гаранције ЕУ.
Поводом најновије забране Приштине, Марко Ђурић је поручио да је Јетлир Зиберај „као и његов шеф Пацоли, држављанин Србије и требало би да се упозна с тиме да је слобода кретања у Србији где живи, а и у другим деловима Европе, једна од кључних вредности, да је садржана и у споразумима на које су се њихови шефови обавезали”.
Ђурић је подсетио да је „и сам искусио њихову спремност да голо и брутално насиље примене и никада нас то није одвратило да будемо с нашим народом”. Директор Канцеларије за КиМ је за „Спутњик” навео и да би волео да види став ЕУ поводом забране уласка, али и наглашава да „изјаве службеника илегалног паралелног министарства спољних послова у Приштини усијане главе” неће спречити помоћ и присуство Србије међу Србима и свима другима на Косову и Метохији.
Најновија забрана уласка званичницима Србије на КиМ из Приштине изречена је на почетку кампање пред ванредне косовске парламентарне изборе, који би требало да буду одржани 6. октобра. Представници власти у привременим косовским институцијама, у намери да освоје што више гласова, већ су се истицали оштрим предизборним изјавама на рачун Србије, нарочито ако се има у виду да Београд подржава Српску листу, којој је припала убедљива већина гласова Срба с КиМ и која је у досадашњем сазиву скупштине имала девет од десет посланичких мандата намењених Србима.
У трци за премијера тројица шефова ОВК и Вјоса Османи
Рок за пријаву политичких субјеката и кандидата за предстојеће ванредне изборе на КиМ је 6. септембар, а до краја прошле недеље, до када је био рок за пријаву коалиција, две албанске и по једна српска и бошњачка коалиција су поднеле апликације. Листе су поднеле коалиције окупљене око Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја и блока окупљеног око Беџета Пацолија, лидера Савеза за ново Косово, док је коалиција предвођена Ненадом Рашићем предала листу посланика испред Прогресивно демократске странке и Нове партије Косова. Бошњаци и овога пута излазе на изборе окупљени око коалиције „Вакат”.
Из редова савеза бивших команданата ОВК, који је до сада чинио владајућу већину, најављено је да ће за место премијера, осим Харадинаја, кандидовати и шеф Демократске партије Косова Кадри Весели и Фатмир Лимај из Иницијативе НИСМА. Четврти за сада најављени кандидат за премијера је Вјоса Османи из опозиционог Демократског савеза Косова.
Малолетни Србин пребачен на одељење хирургије
Малолетни Србин Д. Б., којег је у недељу касно поподне на Главном мосту на Ибру у Косовској Митровици напала група Албанаца и који је том приликом задобио убод ножем у пределу левог бубрега, пребачен је с интензивне неге на одељење хирургије, каже за „Политику” др Златан Елек, заменик директора Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици.
„Дечак је стабилног здравственог стања и до даљег ће остати на хируршком одељењу, све док не одстранимо и искоренимо било какву могућност за постоперативне компликације”, наводи Елек.
Малолетни Д. Б. нападнут је на почетку главног ибарског моста, са северне стране града, након што је, како кажу у Косовској полицији, Н. Н. лице из појаса извадило нож на жртву, а онда се, по речима очевидаца, удаљило ка јужном, албанском делу Митровице.
Аутор: Биљана Радомировић