Пожари у шумским екосистемима представљају део природног циклуса кружења угљеника у климатском систему кога чине копно, вода, атмосфера, ледени покривач и живи свет панете Земље. Шуме садрже доста угљеника који се приликом сагоревања испушта у атмосферу као угљен-диоксид, који је један од гасова са ефектом стаклене баште.
Губитком свих глобалних шума, тј. њиховом трансформацијом у неки други екосистем, ослободило би се око 10 пута више угљен-диоксида него што су годишње глобалне емисије. Са друге стране, шумски екосистеми, а нарочито тропске шуме, представљају ефикасан „понор“ угљен-диоксида јер га користе за процес фотосинтезе.
Глобално, шуме апсорбују око 30 одсто годишње емитованог угљен-диоксида. Колико је ово значајна количина говори чињеница да је тренутно немогуће достићи ову ефикасност апсорпције на неки други „вештачки“ начин.
Ипак, треба имати у виду да ће се са повећањем угљен-диоксида смањити и ефикасност апсорпције, због биолошког реаговања биљака на повећане концентрације овог гаса. Поред редукције нето емисија гасова са ефектом стаклене баште, шуме су значајне за локалну климу, јер доприносе већој количини падавина у смислу смањења ризика од сушних епизода, као и ублажавању температурних екстрема.
Амазонске шуме су близу „тачке преокрета“
Специфичност овогодишњих пожара у области Амазона, чије тропске шуме апсорбују око пет одсто угљен-диоксида, произлази из опасности да је дефорестација ових тропских шума близу „тачке преокрета“ тј. граничне вредности, која када се превазиђе утиче значајно на стање климатског система знатно ширег подручја. Ово у случају Јужне Америке може значити и велику опасност по пољопривредну производњу, али и глобалну економску „равнотежу“.
Heart touching pictures of Amazon rain forest. A huge lost to entire mankind 😭😭 #AmazonRainforest #AmazonFire pic.twitter.com/yF9Y13hfaS
— Bhargab Sandilya (@BhargabSandilya) August 28, 2019
Подметањем пожара у шумама Амазона се ослобађа површина потребна за пољопривредну производњу, највише за сточарство и узгајање соје. Због дефорестације и претварање земљишта у пољопривредне области дошло је до процвата ове гране привреде у региону.
До сада је раскрчено скоро 17 одсто амазонске шуме, а претпоставља се да је „тачка преокрета“ на 20 до 25 одсто. Процењено је да ће се ова вредност достићи у наредних 15-30 година, ако се не спроведу одређене регулативе и закони који ово могу спречити.
Услед овако интензивних пожара који захватају огромне површине, процес дефорестације се знатно убрзава, време потребно за реаговање и спречавање катастрофалних исхода се скраћује, а вероватноћа за правовремено успешно реаговање се знатно смањује.
Пожари и емисије гасова са ефектом стаклене баште
Велики пожари у Амазонским тропским шумама, који су се десили 2009. године емитовали су 500 милиона тона угљен-диоксида у атмосферу, што представља чак један проценат укупних годишњих глобалних емисија. Сезона пожара у овом региону уобичајено траје од јуна до новембра, са највећом активности просечно у септембру.
https://twitter.com/winker_barce/status/1167621851255734272?s=20
Ова година није није имала неке климатске аномалије нити значајну активност пожара све до средине августа, када пожари почињу незаустављиво да се шире. За кратко време осмотрено је преко 70.000 пожара, што преставља највећи број пожара у овој регији од 2012. године, од када ГФЕД (Global Fire Emission Database) прати глобално овакве активности и последичне емисије угљен-диоксида.
У овим пожарима емитује се неколико милиона тона угљен-диоксида у атмосферу сваког дана. Дакле, укупне емисије за око десет дана достижу годишње емисије Републике Србије. Брзина ширења пожара је толико велика да се сваког минута изгуби површина која одговара величини једног стадиона.
Каква је будућност амазонских шума?
Важно је разумети да антропогени утицај на климу и климатски систем представља комбинацију директног утицаја човека, као што је изазивање пожара, изградња урбаних површина и слично, и индиректног утицаја човека, као што су глобално загревање и климатске промене због повећаних емсија гасова стаклене баште.
Због негативног утицаја комбинације ова два фактора претпоставља се да ће у будућности амазонске шуме изгубити чак две трећине своје површине, која ће се претворити у саване. Ово ће довести до значајног дефицита падавина у пољопривредним областима и продужењу сушних периода, који су већ сад дужи за три недеље због утицаја климатских промена.
Такође, у области тропских шума је температура за око три степена нижа него у оклини, што значи да би због губитка шуме дошло и до великог климатског повећања температуре и екстремно топлих таласа. Ово би представљало огроман терет за животне услове и економију региона. Пошто је регион велики, утицало би и на повећање глобалне температуре. Око 10 одсто глобалног броја врста живи у шумама Амазона, које би у овом сценарију изгубиле своје станиште.
Овог лета је горео и Сибир
Пре амазонских пожара медијску пажњу су привукли пожари у области Сибира. До сада је детектовано скоро 300 пожара у овој области. Површина под шумама која је до сада изгубљена упоредива је са површином свих шума у Србији.
https://twitter.com/rebelyu/status/1156011435823992832?s=20
Узрок повећане активности пожара у овој регији сматра се да су климатске промене, тј. високе температуре, које су током ове године температуре биле око 30 степени Целзијусове скале. Претпоставља се да ће сви пожари у овом региону бити заустављени тек првим снегом у октобру.
Колики траг ће овогодишње аномалије у активностима пожара оставити у климатском систему остаје да се види након сезоне пожара. Сазнање да су оволике аномалије уопште могуће представљају добар пример који говори о осетљивости нашег климатског система.
Могуће понављање и интензивирање оваквих догађаја знатно ће отежати борбу против климатских промена и опстанка климатског система какав је данас.
ИЗВОР:РТС, KLIMA101.RS
АУТОР:АНА ВУКОВИЋ
That's how humanity will die#SaveSiberianForests#потушителессибири pic.twitter.com/hHRKnXIphN
— Мистер Как Дела (@OrJin90) July 30, 2019