Роберт Мугабе – од ослободиоца до затвореника

Роберт Мугабе, један од најдуговечнијих афричких лидера, преминуо је у Сингапуру у 95. години. Током готово четири деценије дуге владавине Мугабеа, Зимбабве је освојио независност и од британске колоније постао самостална држава, али и прошао кроз једну од најтежих економских криза, са инфлацијом од 100.000 одсто.

Крај владавине Роберта Мугабеа, који је током десет година боравка у затвору без суђења стекао две дипломе Универзитета у Лондону, праћен је демонстрацијама и оптужбама да за наследника жели да постави 41 годину млађу супругу Грејс.

Роберт Мугабе рођен је 21. фебруара 1924. године у граду Кутама, на западу Зимбабвеа.
Породица Мугабе део је клана Зезуру, најмањег дела племена Шона.

Роберт Мугабе 1949. године добија стипендију за Универзитет Форт Хејр на источној обали Јужноафричке републике.

Тамо се придружује Афричком националном конгресу, политичкој партији која је на власти у Јужноафричкој републици од 1994. године и избора Нелсона Менделе за председника државе.

Мугабе је студирао историју и енглеску књижевност.

Активизам и почетак политичког ангажмана

Током протеста 1960. године у Солзберију Мугабе је био позван да буде један од говорника. Тада, како је сам говорио, одлучује да се политички ангажује.

Мугабе се 1963. године придружује Афричком народном савезу Зимбабвеа (ЗАПУ), да би се годину дана касније учланио у Афрички национални савез Зимбабвеа (ЗАНУ).

Влада Родезије на челу са Ијаном Смитом забранила је 1964. рад и ЗАПУ и ЗАНУ. Мугабе је убрзо ухапшен.

У затвору је без суђења повео више од десет година. Током боравка у затвору стекао је две дипломе  правних наука на Универзитету у Лондону.

Друга Чимуренга

Афрички националисти су 1972. године покренули герилски рат против владе Ијана Смита, назван „друга Чимуренга“. Паравојне формације биле су смештене у Танзанији и Замбији. Војно крило ЗАНУ-а, Афричка национална ослободилачка армија Зимбабвеа (ЗАНЛА) у највећој мери се састојала од припадника племена Шону.

Роберт Мугабе је, након пуштања из затвора, побегао у Мозамбик, где се прикључио покрету и средином 1976. године постао један од лидера борбе против Смитовог режима.

Током рата, Мугабе је био усредсређен на пропаганду, држао редовне говоре и учествовао у радио емисијама у којима се неретко позивао на марксизам и лењинизам.

Током рата у коме је страдало више од 30.000 људи сменио је и ухапсио другокомандујућег Вилфрида Манду, под оптужбом да није лојалан.

Крај рата озваничен је Ланкастерским мировним споразумом у Лондону којим је осигурано да бела мањина има 20 посланика у парламенту.

Први премијер независног Зимбабвеа

Након повратка у Солзбери Мугабе је дочекан са одушевљењем.

Током кампање, преживео је два атентата.

На првим општим изборима, којима је требало да се осигура међународно признање Зимбабвеа, за партију Роберта Мугабеа ЗАНУ-ПФ гласало је 63 одсто бирача. ЗАПУ је освојио 20 од 100 места у парламенту.

Мугабе је изабран за првог премијера Зимбабвеа од стицања независности од Велике Британије у априлу 1979. године.

Извршни председник

Парламент Зимбабвеа је изгласао Мугабеа за извршног председника 1987. године. Та функција подразумевала је комбинацију председничке и премијерске функције. Мугабе је истовремено био и врховни војни командант. Таква позиција му је омогућавала да распусти парламент, прогласи војну управу и кандидује се небројено пута.

Након поновног освајања избора 1990. године и одустајања од марскизма и лењинизма, Мугабе се обавезао да ће поштовати слободно тржиште, а Зимбабве је прихватио програм реформи који је понудио Међународни монетарни фонд.

Роберт Мугабе и Фидел Кастро у Хавани 2005. године

Мугабе је током првог председничког мандата спровео аграрну реформу која је омогућавала влади да изврши експропријацију земљишта по фиксној цени, али и онемогућиле да на ту одлуку буду уложене жалбе пред судовима. То је посебно утицало на белачко становништво, јер је одлуком требало да буде откупљено око половине њиховог земљишта.

То су осудиле САД, ЕУ, ММФ и Светска банка. Ипак, током наредних неколико година, стотине хиљада хектара земље чији су власници били белци је откупљена.

Године које су појеле реформе

До 2000. године опао је животни стандард, смањен је очекивани животни век, а до 2009. године између три и четири милиона радно способних становника Зимбабвеа је напустио земљу.

Фебруара 2000. године оружане банде почеле су да нападају поседе у власништву белачког становништва. Влада је за нападаче говорила да су ратни ветерани, али је већина била премлада да би се борила у рату на Родезијској висоравни.
Мугабе је нападе оправдавао чињеницом да су земљу његових предака заузели белци крајем 19. века.

Мугабе је 2001. године издао уредбу којом је дозволио експропријацију фарми у власништву белачке популације без накнаде. Напади на фарме утицали су на развој пољопривреде, јер је велики број фарми остао празан.

До 2009. године Зимбабвеу  опада економска моћ. БДП је 2000. године износио 7,4 милијарди долара, а 2005. 3,4 милијарде.

Инфлација је водила у економску кризу – 2007. године Зимбабве се суочавао са највећом инфлацијом на свету, која је 2008. године износила 100.000 одсто.

„Протести због Милости“ и пад с власти

Увод у завршетак 37-годишње владавине била је смена потпредседника Емерсона Мнангагве, почетком новембра 2017. године.

То је подстакло спекулације да Мугабе има намеру да за наследника постави више од четири деценије млађу супругу Грејс.

Демонстранти и опоненти су за Грејс Мугабе тврдили да покушава да наследи мужа и да злоупотребљава власт.

Национална гарда Зимбабвеа ухапсила је и ставила у кућни притвор Мугабеа 15. фебруара 2017. године, 3 месеца након почетка протеста.

Оставку је поднео 21. новембра у писму које је прочитао председавајући парламента Џејкоб Мубенда.

Бивши председник Зимбабвеа преминуо је у Сингапуру, где је протеклих година често одлазио на здравствено лечење.

ИЗВОР:РТС