За нешто мање од три месеца, 1. децембра, у Србији би требало да почне примена нових законских одредби које за најтежа кривична дела прописују казну доживотног затвора, а за неке од осуђених не предвиђају могућност да се икад више нађу на слободи. Усвајање измена и допуна КЗ-а изазвало је много полемике у јавности, а више организација најавило је да ће тражити оцену уставности одредбе која ће у неким случајевима најтежих злочина, почињених после 1. децембра искључити могућност било каквог преиспитивања или ублажавања казне.
Фонд за хуманитарно право (ФХП) прва је и за сада једина организација која је пре неколико дана поднела Уставном суду иницијативу за покретање поступка за оцену уставности ових одредби. ФХП сматра да новоуведена одредба КЗ директно крши одредбу члана 25 Устава РС, односно члана три Европске конвенције о заштити људских права. Фонд је указао да су игнорисани ставови стручне јавности која је од почетка указивала да је такво решење супротно забрани мучења, нечовечног и понижавајућег поступања, што предвиђају сви међународни акти и пракса суда у Стразбуру.
ФХП као аргумент истиче низ резолуција и препорука Савета Европе, документе Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног поступања или кажњавања, одредбе Римског статута Међународног кривичног суда и прописе ЕУ.
„Из ових разлога, ФХП сматра да је обавеза Уставног суда да у што краћем року узме у разматрање ову иницијативу, те да огласи неуставним одредбе Закона о изменама и допунама КЗ које нису у складу са захтевима из члана три Конвенције и које су супротне правној сигурности и општим начелима о статусу жртве”, наводе у ФХП-у.
У Уставном суду Србије за „Политику” је речено да је иницијатива ФХП тек поднета, што значи да тек следи формирање уставносудског предмета. За сада нема других иницијатива за оцену оспореног закона, кажу нам у суду.
„Уставни суд на све иницијативе којима се тражи утврђивање неуставности било ког општег правног акта примењује поступак прописан Законом о Уставном суду. Исход поступка по поднетој иницијативи се не може знати све до окончања поступка пред Уставним судом”, одговорено је за наш лист у Уставном суду.
Како нам је објашњено, поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача. Право на покретање поступка имају само овлашћени предлагачи, док право на подношење иницијативе има свако.
Када Уставни суд оцени да има основа за покретање поступка поводом иницијативе, доноси о томе решење. Ако нађе да нема основа за покретање поступка, Уставни суд неће прихватити иницијативу. Уколико Уставни суд утврди да неки закон није у сагласности са уставом тај закон престаје да важи даном објављивања одлуке у „Службеном гласнику”. Одлука се може односити како на општи акт у целини или само на поједине одредбе.
Безусловна доживотна казна предвиђена је за најтеже облике убистава, за убице и силоватеље деце или за силовање са смртним исходом.
Министарство правде усвојило је предлог Фондације „Тијана Јурић”, која носи име по девојчици која је силована и убијена, да се за такве злочине уведе казна доживотног затвора.
Око сто адвоката, професора, судија, тужилаца, организација и удружења потписало је почетком маја петицију Београдског центра за људска права против казне доживотног затвора без права на условни отпуст, а на спорне одредбе указао је и Савет Европе. Сличан је и став Комитета правника за људска права „Јуком”, изнет у отвореном писму Министарству правде, а Адвокатска комора Београда оценила је да измене КЗ неће утицати на смањење броја кривичних дела.
Радуловић: Усагласити устав са изменама КЗ
Познати адвокат Илија Радуловић сматра да казна доживотног затвора без могућности условног отпуста треба да постоји за најтеже злочинце и подсећа да је он један од малобројних кривичара који су се одувек залагали и за смртну казну.
„За неке злочине није довољна ни доживотна казна без условног отпуста. Наравно, то треба спроводити под строгим законским условима. То је вечита борба ретенциониста и аболициониста. Моје је мишљење усамљено јер не подражава дневно политичке потребе. Ово је амерички утицај на наше правосуђе, а у САД у 38 држава постоји смртна казна, у некима се чак може изрећи и деци од седам година, док у другим државама пропагирају лажни хуманизам”, каже за „Политику” Илија Радуловић.