Од тога вакта када је Црна Гора постала “независна држава”, режим у њој функционише по лако предвидљивој и бизарној формули Запада.
Наиме, очигледно је да се регуларно праве анкете шта грађани Црне Горе не желе, тачније- шта уопште не желе.
Потом Запад доноси одлуку да црногорска власт све то уради, по пунктовима- против воље грађана.
Титрање робова по сулудим акордима
Изгледа да се у новој “демократској државици” Црној Гори одмах извршило истраживање јавног мњења, да би се знало- шта радити и како се над њом иживљавати! Потом су се те анкете продужавале, да би се лепеза безобразлука према народу стално ширила.
А по анкетама је испало да грађани Црне Горе, већински, не желе: предложене накарадне државне симболе, признање независности концентрационог логора званог “Косово”, геј параде- које су на ниском нивоу смисла и укуса, улазак у етички проблематичну НАТО- алијансу, присуствовање црногорског официра на прослави режиране и погане одмазде против српских цивила у Хрватској- зване “Олуја”, геј бракове и усвајање дјеце од стране “геј супружника”,…
Да се разумијемо, нити један од побројаних пунктова не би прошао евентуални референдум, а то је свима било јасно- и режиму и Западу.
Разлог је јасан- сви ти пунктови, против којих су били грађани Црне Горе, супротстављени су природној логици и здравом смислу.
Ипак, неадекватна, али политички моћна страшила Запада намећу те “нове норме” као нешто “разумљиво и природно”, јер сматрају да робови морају титрати по њиховим сулудим акордима.
Држава чуда- против Црне Горе и њеног народа
А што је најинтересатније, ти “свемоћници” су исти они који су- измислили демократију, изборе и референдуме, све са хиљадама посматрача који их могу оспорити и прогласити ништавнима, уколико се деси било какво нарушавање “демократских института”.
Све су они то измислили да се спроводи свуда у свијету- али, у Црној Гори то правило не важи!
Умјесто тога, “демократски Запад” даје команду да се без расписивања референдума донесу важне одлуке против свих жеља грађана Црне Горе.
Црногорски режим то “одради”, а потом обзнани да је већина народа, која је била и која јесте против свих ових баханалија, ни мање ни више, него – непријатељ државе Црне Горе!?
И то је кључни моменат, када постаје јасно да се појмови Црна Гора и “држава” разилазе по смислу и суштини, те да имају мало чега заједничког.
Наиме, природна логика јемчи да 56. одсто грађана који су били против садашњих државних симбола, или 85. одсто грађана који су били против прознавања независности марионетског “Косова”, никако не могу бити непријатељи Црне Горе.
Напротив, они само могу бити- темељ Црне Горе и њена једина морална вертикала!
Све су прилике да је “држава Црна Гора” постала непријатељ Црне Горе и опасни противник и злодејатељ народа који живи у њој. Тако да је све обрнуто.
А у нормалној држави Запада, гдје друштво функционише по правилима логике и солидарности, на поштовању личности и друштва- оваква власт, каква је у Црној Гори, не би добила нити 10 % гласова на изборима, и никакве изборне крађе јој не би помогле.
Задаци и обавезе послушне државе
Свима је јасно да се Запад својски труди да пренебрегне или поништи вољу грађана Црне Горе, по сваком пункту који пронађу њихови бизарни истраживачи.
Циљ је очигледан- да се народ Црне Горе унизи сваким потезом власти, па чак и да се остави без хљеба насушног.
Управо је Запад желио да црногорска олигархија опљачка грађане Црне Горе да би, потом, тај исти Запад попљачкао ту исту олигархију.
Запад незајажљиво жели и чини све да се Црна Гора баци у дужничку провалију, како би свака следећа власт била послушна и наставила са даљим черечењем смисла постојања „независне државе“.
А ова власт је послушна, до невиђености, а примјера има много.
Рецимо, постоје озбиљне индиције да је Русија црногорском режиму предложила своје војно присуство, али и војну безбиједност Црне Горе, давајући за ту опцију неке двије милијарде долара.
Запад је ушао у трку, и конкурисао са понудом. Њихова понуда је била да Црна Гора уђе у НАТО против воље грађана, а да заузврат- црногорски режим не буде стрпан у затвор по прецизно архивираним компромитирујућим материјалима.
Додуше, ту понуду је пратио предлог да Запад помогне црногорском режиму у прогањању политичке опозиције, што је отворено рекао и један амерички сенатор током недавне посјете Црној Гори.
Запад је побиједио у тој трци, јер црногорски режим мора слушати оне које му држе ланац на оковратнику.
Опозициона мисао и црногорски режим
На другој страни, темељна партијска опозициона политичка мисао у Црној Гори- не постоји!
Опозициони политичари у Црној Гори нису специјализивани за вођење политике, и уопште не умију промовисати или заштитити интересе народа.
А заиста би било лијепо видјети, у некој далекој будућности, да неки опозициони лидер напише бар један солидан текст везан за геополитичке тенденције и политичку стварност Црне Горе, па да то прочитамо.
Да смислено објасни народу сложеност ситуације, и предочи рјешење проблема. А потом брани своје ставове од оних који дијаметрално супротно мисле, те да се полако дође до неког општег рјешења крајње трагичне стварности и сумбурне будућности.
Али, тога нема, нити ће бити.
На другој страни, од власти то не очекујемо, јер су њени функционери далеко од било какве цивилизоване варијанте излагања ставова.
Власт преферира монологе, кроз пароле, оне шупље- у једном реду написане, попут графита.
Покретањем смислених полемика, неопходним због размјене ставова и промоције својих идеја, власт би бар могла покушати да за те идеје добије већину грађана, па да их верификује гласањем народа.
Како власт то не може, нити умије, јер су јој потенцијали никакви- тада нема гласања, нема референдума, нити полемика, већ се само избацују шупље пароле у три ријечи, и све рјешава против већинске воље народа.
Између шупљине власти и опозиционог ништа
И тако, док режим преферира монологе, опозиција преферира- ништа! Између шупљине власти и опозиционог ништа- избор је лак!
Па наравно да ћемо изабрати опозиционо ништа, обожавати њихову неталентованост, коју “компезују” међусобним увредама и медијским “каменовањима”.
Дивити се њиховом стремљењу к власти, с вјером да “народ нема избора” те мора гласати њих.
И наравно да ће народ гласати за њих, језиво лошу опозицију- умјесто да гласа за очигледно апокалиптичну власт!
И у праву су- ти власници опозиционих фирми, тачно колико и нису!
Јер се народ нада да ће их такве- неко некад у цјелости ометлати. Почистити, и грозну власт и нешто мање грозну опозицију!
Зато добар дио јавности власт и опозицију третира ексклузивнима само у њиховој атавистичкој несавршености блиској безумљу, гдје ће политичаре сустићи судбина тоалет папира, који је послије употребе бачен у кош.
Нова чуда невиђена- монструм као „херој“!?
И док траје иживљавање над народом, у Црној Гори се стално дешавају нова чуда невиђена.
Елем, испало је да је “супер херој црногорског режима”, некакав Александар Синђелић, који је “спасио државу Црну Гору од хаоса” и “којега је Бог послао Црној Гори”, својевремено убио неког земљорадника с леђа.
Упуцао му је четири метка у потиљак, ранијевши му мозак- све са жељом да ”вози” његов трактор на својој њиви.
Укратко, монструм је волио тракторе и Црну Гору!
За заслуге пред црногорским режимом- добио је ловоров вијенац славе на свим државним и продржавним медијима.
А недавно је, за монструозно упуцавање земљорадника- добио спремљене папире за одлазак у тамницу, у којима више не пише да се зове Александар, јер он то никад није био, већ Саша.
У свим лудилима која харају уздуж и попријеко Црне Горе, црногорском режиму и опозицији уопште није јасно какав шок Запад опет припрема за јавност, па и за њих.
Иживљавање мора бити настављено!
Рецимо, уопште не би било необично да премијера Марковића на високом положају замијени геј премијер из структура власти.
А ако се деси одлука Запада тога типа, на политичкој сцени ће настати ново шалтање, гдје ће се политичари прилагођавати новој ситуацији, с пребацивањем на нове колосијеке.
Хор дворских идеолошких луда, државни и продржавни медији, али и дио опозиције ће говорити како је тај потез доказ да је Црна Гора увијек спремна дати свој допринос цивилизацијама и интеграцијама.
И наравно, да су сви они, који су против тога- непријатељи државе, њене суверености и новог идентитета, који постоје само у илузијама.
А ако се не догоди геј- премијер, свакако ће се измислити нешто слично, јер иживљавање мора бити настављено, и генерално и свакодневно.
Војин Грубач/ИН4С