Председник Странке демократске акције (СДА) Санџака Сулејман Угљанин поново је покренуо питање успостављања специјалног статуса за у Санџак.
Угљанин је овога пута, „објаснио“ зашто грађани српске и црногорске националности, који живе у овом делу Србије, треба да подрже ту идеју, истичући да „неће имати обавезу да плаћају ратну штету Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову за злочине које су починиле тзв. ’српске снаге‘ приликом територијалних освајања силом и етничким чишћењем током деведесетих година прошлог века“.
Угљанин је уједно упутио и званичницима Србије, Црне Горе и међународне заједнице платформу за решавање статуса Санџака, којом предвиђа успостављање специјалног статуса за Санџак са законодавном, извршном и судском влашћу, као трајан и стабилан механизам који осигурава несметан друштвени и економски развој и пружа једнаке шансе за све грађане Санџака.
Колико је све то реално и изводљиво? Како би и да ли би званичини Београд требало да реагује?
Одговор државе
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, коментаришући садржину документа који предлаже Сулејман Угљанин, рекао је да је веома опасан и да одише екстремистичким хушкањем с почетка деведесетих година прошлог века, пренела је његову изјаву агенција Танјуг још у мају ове године када је овај документ и сачињен.
Тада је реаговао и министар одбране Србије Александар Вулин и затражио од тужилаштва да делује и заштити мир и закон због Бошњака и Срба, због све наше деце, пренела је иста агенција.
Дакле, надлежни из Београда су свој одговор на Угљанинову идеју дали, али очито је да он није одустао, па је логично упитати се да ли је ово део његовог политичког маркетинга, или иза његове упорности да овај предлог држи у жижи јавности стоји политичка позадина и чија? И најбитније, да ли је ово пут ка независности (прво аутономија, онда аутономија са већим овлашћењима у саставу Србије, „Санџак република“ итд)?
Председник београдског Центра за развој међународне сарадње, професор др Стевица Деђански верује да се Угљанин увек „јавља када нема већих проблема у Србији“.
„Оно што он покушава је само наношење штете и Србима и Бошњацима. У ситуацији када имамо најбоље могуће односе са Турском и када Турска има најбоље односе са пријатељима Србије као што је Русија, духови прошлости и политичари прошлости покушавају поново да потпале ватру“, став је нашег саговорника.
Такви политичари срећом више немају утицај у бирачком телу и неће моћи да спроведу у дело то што планирају, додаје он.
„Наравно, морамо да обраћамо пажњу на такве изјаве, али им не треба давати превелики значај. Такви документи могу само да донесу несрећу народу. Да ли их они третирају као устав? Могу ли они сутра да траже отцепљење? То постоји као опасност, али она би била реална ако би људи који то предлажу били озбиљни. На срећу, они то нису“, истиче др Деђански.
Опасне идеје
Према његовим речима, једино где Угљанин за ове идеје може да има упориште јесте странка Бакира Изетбеговића.
„Више пута смо истицали да Изетбеговић нема упориште ни у својој странци, ни међу грађанима, али на волшебан начин успева да опстане. Ја им ипак не би давао на значају, јер ми више немамо времена да се бавимо прошлошћу“, каже он.
Да ли Угљанин покушава да на овај начин „имитира“ пут независног Косова и да ли би Угљанин могао да искористи идеју о разграничењу Косова и Србије, ако би се она званично нашла на столу као решење, како би остварио свој наум?
„Једна од опасности у том неком коначном решењу, ако до тога дође, јесте промена граница које би задирале у Србију ван Косова и Метохије. Мислим да до тога неће доћи, јер наши политичари знају да би таква ствар довела до потреса у региону. Решење за Косово може да се тражи само у оквиру територије Косова. Мислим да ако се и буде долазило до таквих решења то ће бити под патронатом међународне заједнице и сигуран сам да минорним политичарима као што је Угљанин неће бити дозвољено да то искористе и направе проблем и великим силама“, одговара др Деђански.
„Устав“ Санџака
Платформа за решавање статуса Санџака утемељена је и на вољи грађана Санџака израженој на референдуму одржаном октобра 1991. године. Према истој, територија Санџака би обухватала подручја општина Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Петњица, Гусиње, Плав и Рожаје. Контролу граница Санџака обављале би међународне снаге које би гарантовале пуну слободу кретања људи и роба. Предвиђено је и да Санџак може да ступи у међународне односе када су у питању научно-техничка сарадња, културно-просветна, економска и друге области предвиђене овом иницијативом. Права и обавезе Санџака би се према том документу регулисале „уставом Санџака“.
„Санџак је територијално политичка заједница равноправних грађана и народа који у Санџаку живе. Албанцима, Бошњацима, Црногорцима и Србима уставом Санџака признаће се статус конститутивних народа у Санџаку“, наводи се у документу.
Санџак би имао демократски изабрану скупштину, гувернера и владу као носиоце извршне власти, укључујући полицију под њиховом контролом и независно судство.
Први избори за те органе били би одржани под надзором УН, Европске уније и ОЕБС-а.
Аутор: Бранкица Ристић
https://rs.sputniknews.com