Министар за људска и мањинска права у Влади Црне Горе Мехмед Зенка и предсједник општине Тузи Ник Ђељошај поручили су у Тузима да ће се у најмлађој црногорској општини и даље вијорити албанске заставе.
Они не виде ништа спорно у истицању албанских застава без црногорских, као што се догодило на недавној манифестацији на ријеци Цијевни у Тузима, па у одговору Министарству културе, које је због тога поднијело кривичне пријаве, поручују да је све у складу са Законом.
„Нема законске забране за вијорење албанске заставе. То је застава Албанаца који живе у Црној Гори“, јасан је градоначелник Тузи Ђељошај, а са њиме се сагласио и министар Зенка.
„Само да знате да ће се албанска застава и даље употребљавати“, казао је Зенка, док је Ђељошај додао да се Албанци неће сукобљавати са институцијама око тумачења закона.
„Поштоваћемо Устав. Тамо је била пјесма, весеље. Гдје год има пјесме и весеља, вијориће се заставе за које сматрају да требају да се вијоре и имаће нашу подршку“, поручио је Ђељошај.
Контрадикторни однос
Политички аналитичар Лука Радоњић сматра да такве изјаве водећих албанских политичара у Црној Гори потврђују да албанским првацима црногорски државни оквир никада није био циљ него средство, те да су они и овог пута само подсјетили црногорску јавност да су Албанци били један од кључних фактора у обнови црногорске независности и државности.
Радоњић додаје да у таквим изјавама може да стане све по питању албанског односа према Црној Гори, а да оно што црногорској јавности изгледа као контрадикција, њима очито није.
„Прва и сасвим јасно уочљива контрадикција је сљедећа: ако су се Албанци залагали за обнову независности државе Црне Горе — зашто им смета црногорска државна застава? Ако стално подсјећају на допринос који су пружили на референдуму, зашто не желе заставу која је симбол тог референдума и зашто се не идентификују са њом умјесто са заставом УЧК? Нема дилеме да за већину нас овдје нема суштинских контрадикција. Ова питања су само реторичка, а одговор све конкретније пружају и представници албанских партија у Црној Гори“, каже Радоњић за Спутњик.
Тај аналитичар додаје да би коначно свима требало да буде јасно да албански политички прваци и њихови бирачи не желе интеграцију у грађански концепт Црне Горе, а још мање у новоцрногорски државни идентитет.
Грађанска концепција као параван
Стога се, како истиче Радоњић, поставља питање зашто се Албанци онда стално позивају на „грађански карактер црногорског друштва“.
„За њих је ’грађанска концепција‘ очито само параван за афирмацију албанског националног интереса и складно уточиште из којег ће ефикасно нападати насљеђе и идеје традиционалистичке Црне Горе и дуги, историјски, српски национални наратив унутар ње. Прецизније, Албанци оптужују Србе за нешто што заправо раде они сами. Такође, црногорски државни оквир, албанским представницима, част преријетким изузецима, никада није био циљ него средство. Зато су 21. маја изашли на референдум. Не да би гласали за државу Црну Гору, него да би гласали против државног формата Црне Горе и Србије, односно изашли су да пруже допринос разбијању државно-политичких веза Црне Горе и Србије. То је одувијек била само једна од станица, веома важна, можда и најважнија, која се налазила на путу великоалбанског национализма“, децидан је Радоњић.
За нашег саговорника је посебно занимљиво што такве изјаве албанских представници дају и као црногорски државни функционери, јер су у питању министар у Влади Црне Горе и градоначелник једне црногорске општине.
„Нема сумње, албански политичари су овим показали јасну националну хомогеност и солидарност према својим сународницима, а премда територијалну аутономију још нису тражили, демонстрирали су апсолутну аутономију у односу на званичну политику Владе, чији челници су недавно замолили албанске лидере да истичу и државну заставу Црне Горе. Чули су и можда ће прихватити, а можда и неће. Међутим, једно сигурно хоће — наплату“, закључује Радоњић.
Спутњик