ЦИА је скинула ознаку тајности са досијеа који откривају како су голубови коришћени у тајним шпијунским мисијама током Хладног рата.
У документима је описано како су голубови тренирани да фотографишу осетљиве локације у Совјетском Савезу, али и како су гавранови коришћени да испуштају прислушне уређаје на прагове прозора, а делфини обучавани за подводне мисије.
Операција из 70-тих година прошлог века под кодним именом „Такана“ истраживала је употребу голубова са минијатурним камерама које аутоматски снимају фотографије, наводи се у објављеним досијеима.
ЦИА је искористила чињеницу да голуб има невероватну способност, као супермоћ, да може да буде остављен негде где никада није био — и да пронађе пут кући, па и ако је она удаљена стотинама километара, преноси „Би-Би-Си“.
У оквиру операције „Такана“ истражено је коришћење других животиња за потребе обавештајне службе, па је ЦИА тренирала гавранове да испуштају и поново узимају мале објекте тежине до 40 грама на прагове прозора неприступачних зграда.
ЦИА је такође истраживала да ли птице селице могу да се користе да поставе сензоре уз помоћ којих би било утврђено да ли Совјетски Савез тестира хемијско оружје.
Изгледа да је било и тестова са неком врстом електричне стимулације мозга како би пси били даљински навођени, али многи детаљи су још под ознаком тајности.
Претходно су у операцији „Акустична маца“ прислушни уређаји стављани у мачке.
Досијеи откривају да је ЦИА током 60-их година прошлог века покушавала да користи делфине за „пробој у луку“, са или без човека.
Проблем је био у томе што агент на терену није могао да преузме контролу над делфином од тренера који је са њим радио.
Испоставило се да су голубови најефикаснији и средином 70-их ЦИА је почела да спроводи серију пробних мисија.
Коришћена је камера вредна 2.000 долара, тешка само 35 грама, а фотографије снимљене изнад кварта Нејви јард у Вашингтону биле су изузетно квалитетне.
Експерти су оценили да је квалитет фотографија, на којима се јасно виде детаљи на људима који шетају и детаљи на аутомобилима — већи од оних које су у то време снимали сателити.
Из дописа из септембра 1976. године се види да је била изабрана мета за мисију голубова — бродоградилиште у Лењинграду, у којем је изграђена већина совјетских напредних подморница.
У том тренутку је одлучено да је мисија изводљива, али ту се прича у декласификованом досијеу завршава, тако да ће остати тајна — у колико су шпијунских мисија голубови учествовали и које податке су прикупили.
Употреба голубова за комуникацију позната је хиљадама година, али су те птице у Првом светском рату почеле да се користе за прикупљање обавештајних података.
Током Другог светског рата, мало познати огранак британске обавештајне службе МИ-14 спуштао је голубове у контејнерима са падобраном у окупирану Европу.
Више од 1.000 голубова вратило се са порукама, у којима су били и детаљи о локацијама за лансирање ракета В1 и о немачким радарским станицама.
Порука групе Покрета отпора „Леополд Осветник“ садржала је обавештајни извештај на 12 страна, који је послат директно Винстону Черчилу.
После рата специјални Пододбор за голубове британске обавештајне службе разматрао је могућности употребе птица у Хладном рату.
Међутим, док је велики број британских операција угашен — ЦИА је преузела коришћење моћи голубова.
Спутњик