Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик замера Канцеларији високог представника што није имала потребу да се сама огласи поводом програмских докумената које је усвојила СДА у суботу, већ су то учинили тек на инстистирање медија, кријући се иза Савета за спровођење мира.
Додик је у изјави за Срну рекао да се ОХР није огласио, иако је потпуно јасно да су документи усвојени на Седмом конгресу СДА и антиуставни и антидејтонски.
„Уместо да се то и констатује, јер високи представник јесте тумач Дејтонског споразума, из саопштења доступног јавности видимо да се високи представник крије иза Савета за спровођење мира (ПИЦ), који нема дејтонско упориште, као и да се и даље обрачунава са Републиком Српском“, рекао је Додик.
Додик је подсетио и на чињеницу да је Савет за спровођење мира самоорганизовано тело које није предвиђено ни Дејтонским споразумом нити било којом релевантном резолуцијом Савета безбдности УН, па је његово мишљење само мишљење држава чланица самоокупљених у том телу.
„Паулина Невил Џоунс, некадашњи политички директор Министарства спољних послова Велике Британије, рекла је да је Савет за спровођење мира обична подвала, иако је у име Велике Британије учествовала у његовом самоорганизовању“, навео је Додик.
Из Савета су саопштили да „свака измена унутрашње организације БиХ мора бити усвојена у складу са процедурама предвиђеним у Уставу“, те да управни одбор Савета за спровођење мира константно потврђује неупитно опредељење територијалном интегритету БиХ.
Додик је упозорио да је из одговора јасно да они БиХ виде као државу састављену од два ентитета, а да нигде не помињу другу одредницу истог члана Устава, а она гласи „и три конститутивна народа“, чиме се, сматра Додик, крши одредба Устава БиХ.
„БиХ јесте државна заједница, а Република Српска је постојала и пре Дејтона и Устава БиХ, јер како би иначе могла бити потписница свих анекса Дејтонског мировног споразума, па и Устава БиХ“, рекао је Додик.
Указао је да би Високи представник Валентин Инцко морао да зна да је Република Српска већ у Женеви, пре дејтонске конференције, имала међународни субјективитет, што значи и пре Дејтонског споразума и пре самог високог предсртавника, дакле и пре Валентина Инцка.