Русија на Криму гради нове ратне бродове

Француска је одбила да Русији прода носаче хеликоптера, након што је Крим присаједињен својој матици. Сада ће Москва градити бродове ове класе, користећи технологију, обуку и новац из прекинутог посла са Француском.

Први од два руска носача хеликоптера биће поринут у мају наредне године, а други би требало да буде завршен до 2027. године, рекли су руским медијима извори из бродарске индустрије. Бродови ће, како је извор пренео, носити до десет хеликоптера, једну палубу у облику хангара и другу за полетање и слетање. Уговор о изградњи бродова биће потписан у наредним месецима, тврди извор.

„Нова пловила значајно ће побољшати перформансе руске морнарице, с обзиром да су Москви потребни бродови амфибије“, каже стручњак за одбрану Михаил Ходарјонок. Стручњак тврди да су постојећи руски амфибијски системи „веома лоши пливачи“.

„Они су способни једино да доведу копнене трупе до сигурних увала са мирним водама“, додаје он.

Ходарјонок верује да би савремени ратни изазови онемогућили примену технике из совјетске ере током реалних борби. За попуњавање ове празнине потребна је нова врста пловила, а то је управо ова на којој се ради.

У почетку је Русија желела да реши проблем куповином носача хеликоптера у иностранству. На међународном тендеру из 2010. године победила је Француска, која се обавезала да изгради два најновија пловила класе „Мистрал“, прилагођавајући их руским потребама.

Москва и Париз одржавали су прилично добре односе у то време, па је деловало као да ће посао бити успешно завршен. Уговор је требало да буде највећа продаја оружја једне државе чланице НАТО Русији свих времена. Бродоградилиште у Сен Незиреу, на француској атлантској обали, радило је нон-стоп како би први брод био испоручен 2014. године. Други је требало да буде испоручен годину дана касније.

Читав посао пропао је после државног удара у Украјини 2014. године, након што се Крим на референдуму изјаснио да жели да се присаједини Русији, а у Донбасу је избио грађански рат. ЕУ је одлучила да Москви уведе санкције. Француска се придружила санкцијама, а тадашњи француски председник Франсоа Оланд стопирао је испоруку „Мистрала“.

Москва се одлучила да чека и тражила је новац назад. Француска, не само што је изгубила уносан посао, већ је морала да Русији исплати надокнаду за адаптирање хеликоптера Ка-52 за палубе „Мистрала“, као и за надоградњу објеката за бродове у луци „Владивосток“.

На крају је Париз Москви морао да плати укупно 950 милиона евра. Тадашњи потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин изјавио је да је Русија задовољна исходом.

Пошто је Париз приликом потписивања уговора пристао на трансфер технологије, Русија је стекла драгоцено знање како да изгради и да управља сопственим носачима хеликоптера. Око 400 руских морнара било је на обуци у Сен Незиреу.

Ходарјонок каже да ће Русија сада сигурно користити искуства која су њени људи стекли приликом изградње „Мистрала“.

С обзиром да је Крим био повод да Француска откаже посао са Русијом, не може се пренебрегнути иронија да ће нови руски бродови бити изграђени управо на Криму. Очекује се да ће бродови бити поринути у граду Керчу, на источној обали полуострва. Керчко бродоградилиште је, према Ходарјоноковим речима, добар избор, јер има довољно велико пристаниште за овакав тип бродова.