Амерички министар одбране Марк Еспер потврдио је став претходних шефова Пентагона да је Русија највећи изазов за Сједињене Америчке Државе у краткорочној, а Кина у дугорочној перспективи.
„Русија је за нас у краткорочној перспективи и даље највећи изазов у области безбедности“, рекао је Еспер на конференцији у Вашингтону. Он је, такође, оптужио Москву да жели да „једнострано прекраја границе“.
„Руске хибридне и кибернетске војне методе су стална претња нашим европским партнерима, посебно бившим совјетским републикама, које су сада ближе повезане са Западом“, истакао је Еспер.
Истовремено, он сматра да Кина представља „још већи изазов у дугорочној перспективи“. Еспер је, понављајући одредбе америчке војне стратегије које је одобрио председник Доналд Трамп, рекао да генерално потенцијални ривали Сједињених Америчких Држава, укључујући Русију и Кину, настављају наоружавање својих армија, што конкуренцију великих сила подиже на нови ниво.
Почетком године, амерички председник Доналд Трамп представио је ажурирану стратегију за развој противракетне одбране и поставио приоритете актуелне администрације с обзиром на нове изазове и претње, укључујући Русију. У документу се наглашава да америчка противракетна одбрана мора да се супротстави хиперсоничним и крстарећим ракетама које развијају Русија и Кина.
У обновљеној стратегији наводи се да Пентагон већ развија моделе ласерског оружја за свемирске беспилотне летелице које могу да уништавају ракете-носаче у почетној фази њиховог кретања. Према овом документу, међу новим мерама је и 20 нових станица за пресретање које ће бити распоређене на Аљасци заједно са новим радарима за откривање ракета. Пентагон такође не искључује могућност адаптације авиона Ф-35 „лајтнинг II“ пете генерације за пресретање балистичких ракета у почетној фази.
Председник Русије Владимир Путин у септембру је на Источном економском форуму изјавио да ће размештање америчких ракета у Јапану и Јужној Кореји створити претњу за руске базе на Далеком истоку.
При томе су се Сједињене Америчке Државе прве повукле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и одмах почеле да тестирају конвенционалну крстарећу ракету копненог базирања, која је раније била забрањена овим споразумом. Под претњом је и продужење Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања. Споразум о смањењу стратешког наоружања потписан је 2010. године и остаје једини актуелни споразум између Русије и САД о ограничавању оружја. Споразум ће бити на снази до фебруара 2021. године, а америчка администрација засад није објавила да ли Вашингтон намерава да га продужи.
Спутњик