Црногорска полиција је јуче у центру Подгорице ухапсила председника Праве Црне Горе Марка Милачића и генералног секретара те партије Владислава Дајковића. Милачићу је полиција ставила лисице на руке након што се попео на кров аутомобила и покушао да одржи говор испред зграде Врховног државног тужилаштва.
Хапшење Марка Милачића
Говор због кога је Милачић ухапшен преносимо у целости:
„Драга браћо и сестре, поштовани пријатељи, права и слободна Црна Горо.
Тужан сам што се у име ћутеће Црне Горе, у име већином ћутећих правника, Сократових следбеника, ја који нисам правник опраштам од правосуђа, преминулог од ћутања, од неиспуњеног завјета и заклетве закону над Уставом.
Правдо остала си сама. Без тужилаштва које би те достојно чувало, без суда који би те сачувао.
Без правосуђа рођеног у јуначком времену, као мач и штит људи и закона, у Општем имовинском законику Књаза Николе, у његовом: „Црногорци! Пред овим законом да умукне свачија воља, а нека се чује само воља његова, воља закона…Од свих власти, а нарочито од судија, најстроже захтијевам да су строги и савјесни вршиоци закона и да у примјени законских одређења не гледају ни ко је ко, ни ко се како зове, ни ког је рода и племена, ни који положај заузима, ни којим се крстом крсти или не крсти“.
Остали смо без правосуђа рођеног у времену када је Законик општи Црногорски и Брдски примјењивао библијска начела међу јединим слободним дијелом српског народа, у ком су се издајници, благословом Светог Петра Цетињског, предавали вјечном проклетству и искључивали из друштва.
Остали смо без правосуђа рођеног у неслободи, а умрлог од слободне, а заробљене Црне Горе.Немају они, Правдо, таленат за твоје правосуђе. Немају мач да бране твој штит. Залутала си Правдо у књиге из којих су учили Меденица, Катнић и Станковић. Нису те Правдо схватили. Нису те Правдо прихватили.
И тебе ће убити Правдо, упозоравам те, над ковчегом црногорског правосуђа и Врховног државног тужилаштва и тебе ће ставити у још црњи ковчег, сазидан од криминала, од незнања, од покварености и од алавости.
Убиће те, Правдо, као што су убили правосуђе, мучећи га тридесет година својим незнањем, правећи од њега ковчег за своје коверте и благо, правећи од њега мртвачки ковчег у који је Весна Меденица сахранила Амандман ВИИ на Устав Црне Горе проглашавајући се трећи пут за врховног вођу твог правосуђа.
Убиће те, Правдо, као што су убили правосуђе незнањем и оптужбама Миливоја Катнића, који умјесто да гања синове, браћу и сестре највећег од свих починилаца кривичних дјела, он им опрашта милујући их, тјешећи их ријечима: „Сви смо ми синови Мила Ђукановића.“
Убиће те, Правдо, метком у чело, метком којим је Ивица Станковић, бјежећи од свог страха и својих коверти, бјежећи са своје прес-конференције, метком који је испалио у своју црну тогу, и у своје правосуђе.
Убиће те, Правдо, као што су убили правосуђе, са ћутећим адвокатима који умјесто да бране, не говоре Правдо о Правди.
Наше правосуђе је данас, измучено, и без права на адвоката упокојило своју душу. Остала си ти, бесмртна удовице Правдо, нама у аманет да умјесто ћутећих правника кажемо: тврд је закон, али је закон.
Да те штитимо, Правдо, од мача Меденице, Катнића и Станковића, све док се са тобом, управо они, не буду срели,Правдо, очи у очи, да их поразиш својим достојанством и миром када схвате да су у животу најгоре оне парнице које водимо сами са собом. Очи у очи, са библијском Правдом, док у име наше дјеце будеш рађала ново правосуђе.
Ново правосуђе умјесто оног које је у самртном ропцу, гледајући својим очима смрт у очи, оставило аманет: Ако још има Правде, тада се немам чега бојати. Ако је нема, нека се боје они који бјежећи хоће моју главу, а ја немам од чега бјежати.
И некавам је, правосуђе и Врховно државно тужилаштво, лака црногорска земља над којом сте робовали“.
Милачић је путем Фејсбука саопштио да су му приликом хапшења нанете телесне повреде у виду фрактуре палца леве шаке, као и да су му се појавили хематом и огреботина у пределу руку и леђа.
Хапшење Марка Милачића
Милачић је због тога из Управе полиције возилом Хитне помоћи пребачен у Ургентни центар.