Мала је вероватноћа да ће се састанак у „нормандијском формату”, лидера Немачке, Француске, Русије и Украјине, одржати ускоро ако Украјина остане при ставу да неће да потпише документ којим се утврђује редослед потеза током којих би ступио на снагу закон о специјалном статусу Донбаса.
На заседању Контакт групе за Украјину у среду у Минску дошло је до изненадног застоја у доношењу одлука које су предуслов за организовање самита на највишем нивоу. Француски и украјински председници Емануел Макрон и Володимир Зеленски нарочито су инсистирали да се током овог месеца у Паризу организује сусрет на највишем нивоу, који би значио излазак из пат-позиције у украјинском конфликту.
У оквиру припрема за састанак лидера претходила је украјинско-руска размена заробљеника, а украјински председник је већ најавио и нову. Задовољавајући исход ових дипломатских активности водио би ублажавању санкција ЕУ Русији.
У Минском споразуму је предвиђено да се самопроглашеним Доњецкој и Луганској републици трајно да специјални статус у оквиру Украјине. Међутим, украјинска страна и представници ове две територије имају различито виђење редоследа потеза. Украјина инсистира на томе да се избори у Донбасу одрже након што Кијев поврати контролу над границом са Русијом, односно тек пошто „изађу” на своју југоисточну границу којој сада немају приступ јер не контролишу тај део територије.
Међутим, у споразуму из Минска, на чему инсистирају проруски представници Донбаса, предвиђено је да Кијев поврати контролу над државном границом „првог дана после локалних избора”.
Пре два дана проблем је наступио када украјинска делегација у Минску није потписала „Штајнмајерову формулу”, документ којим се дефинише механизам за доношење закона о посебној процедури за локалну самоуправу у Доњецку и Луганску. Он на привремен начин успоставља специјални статус ових територија на дан избора, а након објављивања извештаја ОЕБС-а о регуларности тих избора – аутономија се успоставља на трајној основи.
Након потписивања „Штајнмајерове формуле”, која носи назив по немачком председнику Франк-Валтеру Штајнмајеру који је у то време као шеф спољне политике активно радио на споразуму, две стране је требало да раде на раздвајању војних снага у Петровском и Золотоју, јер је договорено да се безбедносна и политички питања упоредо решавају. Ова активност је сада блокирана.
Стални представник Русије у Контакт групи за Украјину Борис Гризлов рекао је после састанка да је одржавање самита „четворке” угрожено пошто је услов за његово одржавање био успешан резултат у два наведена питања. Упозоравајући да се примирје озбиљно и константно нарушава, Гризлов је констатовао да „Кијев убрзано губи могућности настале након председничких и парламентарних избора”.
У среду је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао новинарима да је тема потписивања овог документа и даље предмет разговора.
Занимљиво је да је потписивање ове „формуле” договорено 11. септембра на састанку политичких саветника лидера „нормандијске четворке” и да је Штајнмајеров документ предложен на потписивање Контакт групи.
Руски извори тврде да је на том састанку договорена трећа верзија текста и да су се сви саветници председника четири државе, укључујући и саветника за спољну политику украјинског председника Андреја Јермака – сагласили са овим документом. За његово потписивање на састанку саветника 2. септембра заложио се и украјински министар спољних послова Вадим Пристајко.
Руски и украјински медији извештавају да је делегација Кијева, коју предводи бивши председник Леонид Кучма, одбила да потпише овај документ тврдећи да он није предвиђен Минским споразумом. Неки медији тврде да је Кучма самовољно игнорисао упутства Зеленског јер није хтео да преузме на себе политичку одговорност за ту одлуку.
Наводно је рекао да је већ потписао „Будимпештански меморандум” (приступање Украјине Споразуму о неширењу нуклеарног оружја из 1994) и да неће потписати још један. Други извори тврде да је наводно речено да није потребно да се документ потписује ако су га већ одобрили саветници председника.
Дарја Олифер, портпаролка Леонида Кучме, написала је на „Фејсбуку” да је на преговорима у Минску постигнут значајан напредак у преговорима о размени заробљеника у Донбасу и да званични Кијев у принципу нема примедбе на постојање „Штајнмајерове формуле” о локалним изборима у Донбасу.
Према њеним речима, реализација „Штајнмајерове формуле” о изборима у Донбасу је могућа уз низ услова, међу којима су потпуни прекид ватре; обезбеђивање ефикасног праћења Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а на читавој територији Украјине; повлачење оружаних снага страних трупа и војне технике из Украјине; повлачење снага и средстава дуж читаве контакт линије; обезбеђивање рада Централне изборне комисије Украјине, украјинских политичких партија, медија и страних посматрача; успостављање контроле над делом руско-украјинске границе који није под контролом Украјине.
Аутор: Биљана Митриновић
http://www.politika.co.rs