Малициозни покушаји приштинских власти да повуку паралелу између борбе регуларне војске СРЈ против сепаратиста и егзекуције нацистичких СС дивизија, умотани у примамљиву обланду једног братимљења, нису уродили плодом. Такозвани амбасадор Приштине у Француској Ћендрим Гаши заиграо је на карту готове истозвучности косовског села Меја с француским топонимом Маје, али су га Французи прозрели и одбили.
Гаши је изокола покушао да „подели страдалничко искуство“ с месташцем у западној Француској које је у Другом светском рату у једном дану изгубило чак четвртину свог становништва, а онда, као узгред, понудио и братимљење које је требало да повуче ту монструозно исконструисану паралелу између Срба и нациста.
Ако је и од Албанаца, много је.
Из „Колектива за мир на Косову“, у коме је и први вођа француских специјалаца у покрајини после Кумановског споразума пуковник Жак Огар, подсетили су ко је протеран и коме су спаљене цркве, ко је страдао у Крагујевцу, Краљеву и Јасеновцу, а ко је био у „Ханџар“ и „Скендербег“ дивизијама.
Приштину нису примили у Унеско и Интерпол. Све више земаља повлачи признање. О томе, чак, гласно размишља и једна Чешка. Цео свет осудио је увођење такса. Премијера њихових привремених институција су звали у Хаг. Сад и из Француске стижу сигнали, уз учтиво одбијање за братимљење, с поруком да историјске околности треба сагледати објективно и у целини.
Зато, уместо што тврдоглаво траже да фалсификовањем пишу неку нову накарадну историју и настављају да фабрикују смицалице, једну луђу од друге, последњи је тренутак да власти у Приштини схвате да се времена мењају и да се призову разуму, пређу на једину могућу варијанту и седну за преговарачки сто.
Горан Чворовић
ТЕРОРИСТИ МЕЂУ ИЗБЕГЛИЦАМА
Власти у Приштини последњих године радиле су на уздизању села Меја у својеврсни симбол „агресије“ и наводног етничког чишћења, који се стављају на терет српским снагама безбедности.
Албанци тврде да је била реч о смишљеној акцији српских снага безбедности чији је циљ био неутралисање албанског становништва, али то никада није доказано.
Очевици догађаја кажу да је околина Ђаковице била пуна албанских избеглица, а да су се истим тереном кретали и терористи ОВК.