Изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да је неприхватљиво да земље које имају нуклеарно оружје забрањују Турској да га набави, данима је предмет различитих коментара. Поготово што он није рекао да његова земља планира да се у скорој будућности упише у клуб земаља које поседују атомско оружје, али није ни искључио ту могућност.
Говорећи на једном партијском скупу у месту Сивас, Ердоган је изјавио: „Неке земље имају ракете са нуклеарним бојевим главама, не једну или две. А нама говоре да ми не можемо да их поседујемо. То никако не могу да прихватим.” Ердоган се није ту зауставио: „Све развијене земље имају то оружје за масовно уништавање.” Што је додуше само делимично тачно. Другим речима, Турској је место међу њима.
„Ми имамо практично у суседству Израел који плаши друге земље нуклеарним оружјем и преко тога се прелази ћутке, нико не сме да га дирне”, истакао је он. Многи стручњаци већ дуже време тврде да Тел Авив поседује арсенал од најмање 50 нуклеарних глава, што Израел додуше никада није потврдио, али ни демантовао.
У Анкари су и раније указивали да се Вашингтон понаша дволично: за разлику од Израела Ирану се не дозвољава да развија свој нуклеарни програм и Бела кућа је после устоличења Доналда Трампа поново заоштрила став према Техерану који наводно тајно ради на производњи тог наоружања.
Турска је 1980. године потписала Споразум о неширењу нуклеарног оружја, а 1996. Уговор о свеобухватној забрани нуклеарних проба. Многи се сада питају: да ли је ово најава заокрета Акаре.
У првим анализама се примећује да је ово најрадикалнија Ердоганова изјава, коју је о нуклеарном оружју дао последњих деценија неки турски председник. Поготово што је досад Анкара увек дизала глас против оружја за масовно уништавање.
Многи ову Ердоганову изјаву сагледавају у контексту најновијег неповољног развоја на свету у овој области: одлуке председника Доналда Трампа да прекине договор са Техераном о нуклеарном програму Ирана, као и повлачења из споразума са Русијом о контроли ракета средњег домета (ИНФ), који је потписан 1987. године. То би, како се страхује у Анкари, у свету могло да доведе до неконтролисане трке у нуклеарном наоружању, као што је то био случај у време хладног рата.
„После две деценије владавине, Ердоган изгледа жели да види Турску са нуклеарним оружјем не толико ради одвраћања претњи његовој земљи него зато што је то у складу са његовим нескривеним амбицијама да види Анкару не само као регионалног него и као глобалног актера”, процењује Барчин Јинанч, коментатор истанбулског „Хуријета”.
Други аналитичари ову изјаву доводе у везу са Ердогановим најновијим фрустрацијама у односима са водећим НАТО савезницима, пре свега Америком и Француском. Он последњих година не може да опрости Вашингтону и Паризу због тога што, како често тврди, у Сирији подржавају и наоружавају „курдске терористе” који угрожавају безбедност источне Анадолије. То је недопустиво понашање савезника, истиче он.
Најновије Ердоганове изјаве уклапају се у његове честе критике понашања сталних чланова Савета безбедности УН који имају право вета и кроје судбину планете према својим аршинима. „Свет је већи од пет”, изнова истиче он и залаже се за суштинску реформу светске организације.
„Положај сталног члана СБ УН нема ниједна од 57 исламских земаља у којима живи милијарду и 600 милиона муслимана. Ни афрички континент (60 држава са милијарду становника) нема тај статус”, упозорава Ердоган који ће на предстојећим заседању Генералне скупштине УН, које почиње идуће седмице у Њујорку, како се наговештава, поново указати на тај проблем и заложити се за истинске реформе светске организације.
Аутор: Војислав Лалић