Иако се у његовој биографији може прочитати да је на венчању са супругом Дуњом носио килт, Дејвид Мекалистер за себе каже да је „мање-више у потпуности Немац”.
Председавајући Спољнополитичког одбора Европског парламента има двојно држављанство, британско и немачко, али је рођен и одрастао у Немачкој. Његов отац Џејмс рођен је у Глазгову, а као цивилни службеник британске војске од 1955. био је стациониран у различитим местима у Немачкој, где се оженио и засновао породицу.
Тако је некадашњи известилац ЕП за Србију одгајан двојезично. Похађао је британску школу, а са само 17 година постао је члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Једном приликом је објаснио да је то био његов рођендански поклон. „Родитељи су ме питали шта желим за рођендан, а ја сам рекао да желим да будем члан ЦДУ”, казао је Мекалистер.
Напоменуо је и да је његово конзервативно и либерално политичко опредељење вероватно последица одрастања у некадашњем Западном Берлину и односа према комунизму.
Правник по образовању, школовао се на Универзитету у Хановеру, од 1991. до 1996, као стипендиста Фондације „Конрад Аденауер”. Политиком се бави цео живот, од 1998. до 2014. био је посланик у парламенту Доње Саксоније. Од 2003. до 2010. био је и председник клуба посланика ЦДУ, а парламент Доње Саксоније га је 1. јула 2010. изабрао за председника владе ове немачке покрајине и на тој позицији остао је три године. У то време описиван је као звезда у успону, чак и потенцијални наследник Ангеле Меркел.
Управо му је она још 2005. понудила место генералног секретара ЦДУ, али је одбио, уз образложење да је сувише рано. Европски медији су брујали о њему, а британски „Телеграф” је писао о Шкоту чија је судбина да води Немачку.
Високо се котирао у страначким круговима, а на партијској конференцији ЦДУ 2008. изабран је за председника ЦДУ у Доњој Саксонији, освојивши готово 99 одсто гласова. На тој дужности остаје до 26. новембра 2016. године. Од октобра 2015. је и потпредседник Европске народне партије (ЕПП).
Био је 2014. главни кандидат ЦДУ у кампањи за Европски парламент. Изабран је за посланика, а затим за потпредседника Међународне демократске уније. Две године након уласка у ЕП, „Политико” га је сврстао међу 40 чланова ЕП које би требало да знате и који се питају за нешто. У ЕП је члан Одбора за уставна питања, Пододбора за безбедност и одбрану, Делегације за односе са САД као и Делегације за односе с Парламентарном скупштином НАТО-а.
У Београду је прилично чест гост. Током последње посете, крајем августа, поручио је српским политичарима да бојкот избора неће допринети јачању демократских институција. Пошто је упутио званично писмо председници Скупштине Маји Гојковић, готово све опозиционе партије прихватиле су да дијалог власти и опозиције буде настављен у парламенту.
Остаје да видимо да ли ће миљеник Ангеле Меркел бити довољно убедљив и приволети српску опозицију да учествује на изборима или ће остати доследна својим одлукама.
Аутор: Јелена Попадић