Прослава седамдесет пете годишњице спасавања америчких пилота у Прањанима пробудила је у мени низ тешких успомена из најранијег детињства. Амерички тешки бомбардери који нису успевали да се „ослободе” смртоносног терета над Плоештијем, чинили су то у повлачењу. Често над Београдом. Нису гађани војни циљеви. Теписи бомби су истресани насумце на стамбене делове града.
Памтим своје извлачење из затрпаног подрума зграде, страдање дечијег обданишта у Дринчићевој улици у близини Евангелистичке цркве (Битеф), погибију мојих бабе и деде. Таквих тешких успомена, свакако, нажалост, има још много. Ништа непознато за амбасадора господина Скота, вероватно ни за команданта специјалних операција Кирка Смита. Да ли се могло очекивати да, макар, помену ову „колатералну” штету.
Властимир Марић/Политика