Ујутру би српски домаћин, рецимо у Осојану, ушао у шталу и затекао је празну без стоке. Крали су Албанци говеда и на испашама, са ливада. Током касне јесени с времена на време изгорело би и понеко сено. На друму би пресретали Србе и отимали им аутомобиле, нападали српску децу, а ђацима претили на путу до школе. Гађали би камењем народ током литургија.
Сав овај зулум пуних 20 година трпе преостали Срби на Косову и Метохији. Албанске провокације за њих су већ годинама – редовно стање. И још док су се водили преговори Београда и Приштине уочи сваке рунде уследила би серија инцидената.
Албанци су као марљиви ђаци преписали хрватски рецепт, па такође и пред сваке изборе њихове партије свој рејтинг у јавности подижу порукама мржње и нетрпељивости према Србима. У предизборним кампањама по правилу те провокације постану учестале. Тако је и сада пред ново гласање почетком октобра. На српској школи у Грачаници и на тврђави Ново Брдо завијорио се „црни орао“, Северној Косовској Митровици искључују воду, без дозволе СПЦ служе католичку мису у рушевинама православне Цркве Светог Николе, склањају таблу добродошлице у Зубином Потоку на којој је писало „Република Србија, АП Косово и Метохија“.
Неће зачудити ако опет употребе и своје од НАТО официра добро обучене и опремљене оружане снаге.
Циљ свих тих пажљиво планираних акција је да се покаже како су канџе Приштине и над северним делом Космета. Да поруче да је цео Космет албанска територија. Да за Србе више нема места на „светој земљи“. Тиме ће, верују, анимирати своје гласаче.
Али, прегураће Срби и то махање црвеним заставама и црним орловима. Као што рече први човек Зубиног Потока Срђан Вуловић: „Са таблом или без ње, ово је Србија“.
Слађана Митић/Новости