Турска експанзија у Грузији: Исламизација није далеко

Бивши премијер Грузије Мамука Бахтадзе, који је поднео оставку 2. септембра, током прославе грузијског националног празника Дидгороба 12. августа, обавестио је присутне да се „дидгоријска битка наставља за сваког Грузина“.

Године 1121. грузијски краљ Давид Агмашенебели у Дидгори је победио војску Телушија, што је довело до каснијег ослобађања будуће престонице – Тбилисија, као и до општег уједињења Грузије.

Бакхтадзе је изразио тренутни проблем ширења Турске на целом Јужном Кавказу.

Нема сумње да су грузијске земље у сфери посебних интереса Турске. Као потврда томе може се навести фраза председника Турске Реџепа Ердогана, коју је изрекао 15. октобра 2016, говорећи на Универзитету турског града Ризе. Према његовим речима, турска држава сматра својом територијом оне земље које се налазе у непосредној близини данашњих „нелегитимних“ граница Турске.

„Наши интереси укључују Ирак, Сирију, Либију, Крим, Карабах, Азербејџан, Босну и друге братске регионе. Многи историчари верују да би у турске границе требало да буду укључени Кипар, Алеп, Мосул, Ербил, Киркук, Батуми, Солун, Варна, Западна Тракија и Егејска острва“, рекао је турски председник.

Грузијске регије Аџара, Самцхе-Џавахетија, Квемо-Картли и Кахетија суочавају се са ширењем Турске чешће од других. Анкара користи „меку силу“, покушава да остане невидљива и не рачуна на брзи повратак. Главни фокус Турске је на верским, економским и образовним компонентама њеног утицаја. Поред тога, у регионима Квемо-Картли и Кахети, где компактна заједница Азербејџана живи, Турска активно користи помоћ братског Азербејџана. Треба напоменути да тренутно целокупна мрежа протурских јавних организација и хуманитарних пројеката делује под покровитељством Турске агенције за међународну сарадњу и развој ТИКА. Ова структура често служи као покриће за МИТ – Турску националну обавештајну организацију.

 

Културна и хуманитарна сфера
Муслиманско становништво Грузије чини више од 10% укупног становништва земље и та бројка је у сталном порасту. Активну исламизацију турски мисионари врше од почетка 2000-их.

Тако је 2002. године у Квемо-Картлију, у селу Меоре-Кесало, округ Марнеули, на граници са Азербејџаном, уз финансијску подршку Турске, отворена исламска медреса, која је окупила велики број омладине. Турска страна угостила је најбоље студенте за наставак школовања.

Током школске 2006-2008. године, бивши студенти који су се образовали се у Турској основали су неколико турских омладинских организација у Грузији, као што су Кузур, Грузијско муслиманско друштво и Грузијско удружење за образовање и помоћ младих. Активности ових организација надгледао је шеф Грузијско-турског удружења пријатељства Емин Шекерји. Дуго је водио медресу у Меоре-Кесалу и у то време је већ био својеврсни „агент утицаја“ турских специјалних служби.

Општу координацију напора у интересу Турске извршио је бивши аташе турске Амбасаде за верска питања Ахмед Ердем.

Током протеклих година, ове организације значајно су повећале број својих чланова и стекле ауторитет и симпатије локалног становништва. Велику улогу у томе одиграла је бесплатна помоћ потребитим породицама током верских празника. Средства за такву добротворну помоћ додељена су преко већ споменуте агенције ТИКА. Посебно активни у грузијском правцу били су њени лидери Сердар Чам, Мехмед Илмаз и Ресул Дурмаз.

 

Турска експанзија у Грузији: Исламизација није далеко
Од свог оснивања, Хузур и Муслиманско друштво Грузије активно су укључени у верске и хуманитарне процесе које у Грузији спроводе турски мисионари. На едукативним курсевима муслиманске заједнице су уз религију училе су турски, грузијски и енглески, као и рачунарску писменост.

Последњих година Грузијско удружење за образовање и помоћ младима спроводи припремне курсеве за оне подносиоце захтева који желе да наставе студије на турским универзитетима. Програм је такође реализован уз активну подршку турске амбасаде.

Организација је издала и хуманитарни часопис Угур, посвећен верској пропаганди и привлачењу младих у протурске организације. Током последњих година, Азербејџански фонд за помоћ младима и турски привредници који раде у Грузији придружили су се финансирању јавног удружења.

Турска компанија Чаглар бави се популаризацијом ислама у граду Рустави. Под њеним покровитељством ради школа названа по Руставелију, у којој наставници из Турске уче децу од првог до шестог разреда.

 

Пословна интересовања
Преко агенције ТИКА у Грузији се спроводе разни економски пројекти. Већином турски „привредници“ заинтересовани су за грађевински, саобраћајни и медицински сектор. Средства за обављање активности проналазе без проблема у виду зајмова у њиховим турским банкама. Поред тога, Турци су показали велико интересовање за земљишне ресурсе и активно откупили пољопривредно земљиште у Грузији.

Међутим, крајем 2018. године влада је чула захтеве становништва и увела забрану на то да странци могу да поседују земљу у Грузији. Од 2007. године турска компанија ТАВ Ерпортс Холдингс изградила је и реконструисала два грузијска аеродрома у Тбилисију и Батумију. Тренутно, ова компанија и даље управља њима. Штавише, због блиске локације ваздушне луке Батуми до турског града Хопа, Турци користе аеродром као свој унутрашњи, па чак и имају додатне привилегије. Турски држављани купују авионске карте за Батуми, где их дочекује аутобус и одвози на територију турске регије, заобилазећи царинску тачку.

 

Грузија у зони интересовања Турске
Чини се да руководство Грузије посматра процесе исламизације са стране. Министарство унутрашњих послова и Служба државне безбедности би требало да имају акциони план у ситуацији када стране државе иницирају постепену исламизацију јужних региона земље. Нарочито зато што ће будућу грузијску владу формирати снаге безбедности.

Главни кандидат на место премијера је министар унутрашњих послова Георгиј Гахариа, који је већ увео промене у влади. Тако је Гахариа препоручио шефа Службе државне безбедности Вахтанта Гомелаурија на упражњено место министра унутрашњих послова Грузије. Међутим, не очекује се радикална промена вектора развоја земље.

У међувремену, активности агенција за спровођење закона и њихово руководство се у јавности све више критикују. Према истраживању становништва Грузије, незадовољство радом снага безбедности на другом је месту након проблема економске рецесије и незапослености. Штавише, могуће је заоштравање унутрашње кризе, што се објашњава непрекидним окупљањима опозиције у Тбилисију, а њихов главни захтев је управо оставка Гахарија због незаконито тешког сузбијања протеста 20. јуна. Овакви догађаји одвлаче пажњу са проблема турског утицаја у Грузији, који тако добија више простора за активност.

 

Аутор: Давид Табатадзе