Воде у Србији има довољно, али не знамо да је користимо и да је чувамо. То се наводи у извештају Агенције за заштиту животне средине.
На основу мониторинга од 20 година, најчистије су речице у брдско-планинским пределима источне, југоисточне и западне Србије, преноси РТС. Где је вода најлошијег квалитета и шта мора да се уради?
Анализом 25 хиљада узорака са 248 мерних места, од оних који су окарактерисани као веома лоши, 79 одсто је у Војводини.
„У најгорих 10 убедљиво најзаступљенији су профили и реке с територије Војводине. Томе се придружује и Борска река. Тај квалитет припада квалитету отвореног колектора каналске отпадне воде“, каже др Небојша Вељковић, начелник Одељења за мониторинг квалитета воде у Агенцији за заштиту животне средине.
Најчистија је Козарачка река, притока Јужне Мораве.
„Највеће грешке које правимо су често неконтролисани процеси загађења вода, затим непримерен начин коришћења акватичних екосистема у брдско-планинском региону, као што је рецимо градња малих хидроелектрана деривационог типа, неконтролисана урбанизација“, каже проф. Ратко Ристић, декан Шумарског факултета.
Канализационом мрежом је обухваћено тек нешто више од половине становништва, док је мање од 10 одсто становништва обухваћено неким степеном пречишћавања отпадних вода.
Србија се обавезала да до 2040. године изгради сва постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода за насеља са више од две хиљаде становника.
„За изградњу уређаја за пречишћавање оперишемо са неких 4,3 милијарде евра. Затим, ту је водоснабдевање, обезбеђивање довољних количина здраве пијаће воде, затим заштитни објекти од поплава“, каже Наташа Милић, в. д. директора Републичке дирекције за воде.
Стратегијом управљања водама предвиђено је да је за добро функционисање и развој сектора вода у наредне две деценије потребно обезбедити 20 милијарди евра.