Стручњаци су потврдили да на археолошком локалитету Свињаричка чука постоје остаци из праисторијских и протоисторијских заједница. Ради се о артефактима типичним за старчевачку културу, преносе „Новости“.
После друге фазе истраживања у долини Свињаричке реке, стручњаци су закључили да многобројни археолошки остаци указују на „константно насељавање речне терасе од стране праисторијских и протоисторијских заједница“.
Резултати овогодишњих истраживања показали су да је овај простор, у непосредној близини касноантичког локалитета Царичин град, био насељен у доба средњег неолита, позног неолита, као и током средњег и позног бронзаног и старијег гвозденог доба, односно у периоду од шестог до првог миленијума пре нове ере, пишу „Новости“.
Истраживања су обављана у оквиру две археолошке сонде у којима је укупно истражено 180 квадратних метара. Најстарији досад откривени остаци могу се датирати у шести миленијум пре нове ере, а ради се о артефактима типичним за старчевачку културу.
Истраживачки хоризонт становања, површине око 36 метара квадратних, садржи не само велики број алатки, уломака керамике и фрагмената фигурина, већ и могуће остатке поднице пећи.
Истраживачи указују на то да откривени слој рушевине, који се састоји од малобројних остатака архитектонских елемената који су интензивно горели, указују на грађење у техници плетира и лепа, који прекрива различите керамичке посуде, алате и друге налазе.
„Будуће анализе органских остатака са зидова посуда показаће да ли се њихов оригинални садржај очувао и након 7.500 година. У млађим слојевима откривени су остаци угла куће и уломци керамике који се прелиминарно могу датовати у други миленијум пре нове ере, односно у средње или позно бронзано доба. Речна тераса на којој лежи локалитет била је насељена и током старијег гвозденог доба, односно током првог миленијума пре нове ере“, истиче Барбара Хорејш, директорка Института за оријенталну и европску археологију (ОРЕО) из Беча.
На ову чињеницу указују остаци јама, архитектуре и уломци керамике пронађени на локалитету. Стручњаци додају да се најмлађи археолошки остаци могу довести у везу са суседним локалитетом Царичин град, односно са позноантичким и византијским периодом.
Како је најављено, истраживања која се планирају за наредну годину треба да дају детаљније податке и дубљи увид у прошлост овог региона, који је био насељен раним пољопривредним заједницама у области Пусте реке, пре око 8.000 година.