На Малом Ташмајдану, испред Архива Србије, почињу радови на подизању споменика славном руском архитекти Николају Краснову, чије је свечано откривање планирано за 9. децембар, на осамдесетогодишњицу његове смрти.
Отварању су присуствовали представници помоћник градоначелника Андреја Младеновић Aлeксaндaр Кoнaнихин, први сaвeтник Aмбaсaдe Русије и aтaшe зa културу, са сарадницима, затим градски секретар за културу Иван Карл са сарадницима, директор Дадова Владимир Мијовић и аутор споменика вајар Небојша Савовић Нес.
Како је том приликом истакао Андреја Младеновић, ово је један од корака у освешћивању и прављењу амбијента да се споменичко наслеђе у Београду постави на другачији начин, на задовољство великог броја Београђана и оних који долазе у наш град.
– Споменицима се обележавају важни догађаји, али се и обнавља сећање на важне личности. Кад је реч о руско-српским односима и у овом сегменту последњих година направили смо озбиљан помак, подизањем споменика, враћањем назива улица и постављањем табли на објектима који подсећају на важне личности заједничке српско-руске историје – рекао је Младеновић, прецизирајући да је у Београду подигнут споменик руском цару Николају Другом Романову у центру града на месту некадашњег руског посланства, као и споменик руским морнарима на Калемегдану, који су први поднели терет борби у Првом светском рату.
Младеновић је указао на утицај дела Николаја Краснова, за којег је истакао да је он руски архитекта јер је оставио градитељски траг превасходно на Јалти, али истовремено и српски архитекта јер је велик део свог живота и рада провео у Београду и Србији.
– Одлучили смо да се одужимо великом човеку, уметнику и архитекти. Најпре је једна улица на Врачару понела његово име, а потом је постављена и табла такође на Врачару, да би круна одавања почасти било подизање споменика у Малом Ташмајдану, преко пута Архива Србије, који је он пројектовао и који је један од украса нашег града – истакао је Младеновић.
Помоћник градоначелника је оценио да ће овај споменик бити симбол свих великих људи који су силом историјских прилика морали да напусте Русију и да нађу нови дом у нашој земљи, где су оставили неизбрисив траг у разним областима.
– Споменик Николају Краснову биће симбол и нераскидивих и братских веза између два народа – закључио је Младеновић.
Aлeксaндaр Кoнaнихин је изразио „захвалност до неба и од срца” читавом тиму који учествује у реализацији.
– То је озбиљан корак у развоју билатералних односа Русије и Србије. Пре само извесног времена ово није било могуће, због чега смо захвални читавој српској страни, и Влади, и председнику, и „непосредном кривцу” Граду Београду – рекао је Кoнaнихин.
Он је додао да ће откривање споменика бити део обележавања сто година од доласка „белих Руса” у Краљевину Југославију.
Иван Карл је истакао да је идеја стара шест година, али да кад се у њу укључи „посада” Дадова, Амбасаде Русије и Секретаријата за културу, идеја улази у реализацију „шестом брзином”.
Споменик неће бити само несумњиви украс овог дела града већ и симбол прошлости, садашњости и будућности српско-руских осноса. Верујем да ће таквих симбола бити још више – рекао је Карл.
Владимир Мијовић је захвалио свима и нагласио да се после шест година „мировања” читавог овог посла, ближи његова реализација. Он је прецизирао да се планира да 9. децембра, поводом 80 година од смрти руског архитекте који је својим стваралаштвом оставио важан и неизбрисив траг у архитектури Београда, наш главни град коначно на овај начин ода почаст Краснову.
Аутор Небојша Савовић, који је својим идејним решењем победио на конкурсу, прецизирао је да му је част да ради споменик Николају Краснову, те да се определио за камен који је и руски архитекта често користио у својим пројектима.
Споменик ће бити урађен по узору на једну фотографију где Краснов седи за столом, окружен сарадницима, јер је „почетак креације за столом, за празним папиром и одатле све почиње”, навео је аутор.
Споменик подиже Град Београд, у сарадњи са Секретаријатом за културу и Омладинским позориштем „ДАДОВ” као носиоцем посла.