Народни талас подигао се из Русије и постао брана гнусним покушајима ревизије историје, поручио је Александар Боцан-Харченко на првој конференцији међународног покрета „Бесмртни пук”.
Александар Боцан-Харченко на првој конференцији међународног покрета „Бесмртни пук” (фото: Лола Ђорђевић)
Нови амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко корачаће на челу шетње „Бесмртног пука”, 9. маја следеће године.
Први пут шетаће улицама Београда, а не Москве, најављује Боцан-Харченко.
„Сви грађани, и Русије и Србије, имају барем једног рођака, деду или прадеду, који се борио против фашизма. Због свих њих, а још више због генерација које долазе, веома је значајно да што се заједно супротставимо покушајима фалсификовања историје”, каже руски амбасадор за „Политику” након што је одржао говор на недавно завршеној конференцији „Сећање победника”.
Руски амбасадор је нагласио да је за њега лично веома важно што се ова конференција, на којој су се први пут сусрели координатори шетњи „Бесмртног пука” из 55 земаља, одржава управо у Србији.
„То није случајно и дошло је право из срца јер имамо жељу да сарађујемо све више. Такође, ова конференција представља значајан корак ка обележавању 75. годишњице ослобођења Београда.
’Бесмртни пук’ повезује чланове породица, потомке некадашњих војника, а те успомене су веома важне, као и брижљив однос према традицији”, каже амбасадор и подсећа да су наши председници Владимир Путин и Александар Вучић корачали један поред другог током шетње у Москви.
„Народни талас који се подигао у Русији покрива све више земаља и постаје брана гнусним покушајима ревизије историје, покушајима да нам се одузму прошлост и достојанство. Циљ свега је да се прекроји историја и успостави униполарни свет који не би био заснован на међународном праву. Ми се активно томе супротстављамо”, нагласио је амбасадор Русије, уз подсећање да је председник Србије позиван да учествује 9. маја 2020. у прослави 75. годишњице Дана победе у Москви.
Покрет „Бесмртни пук” основан је 2011. у руском граду Томску, а шетње потомака учесника рата, који носе портрете предака, из године у годину окупљају све већи број људи. Данас се ове свечане шетње одржавају у 480 градова у 115 земаља, на свим континентима Координатори ових шетњи први пут су се срели прошле недеље у Београду.
Улицама Београда „Бесмртни пук” дефилује већ четири године, а број оних који се придружују све је већи. Овог маја шетало се улицама 11 градова у Србији, као и у три града у Републици Српској, у Бањалуци, Источном Сарајеву и Требињу.
Сергеј Глушченко, организатор скупа у Београду и координатор за међународне учеснике „Бесмртни пук Русије”, каже да наш народ добро познаје историју и схвата важност сопствене улоге у Другом светском рату.
„То је тема о којој се доста учи у Србији, медији се тиме баве. Срби слушају породичне приче о рату, читају књиге и веома су осетљиви на различите интерпретације догађаја који су претходили Другом светском рату”, нагласио је Глушченко током обраћања учесницима конференције „Сећање победника”. Глушченко је додао да је захвалан што је наша држава уврстила Дан победе међу званичне празнике и што подржавају шетње „Бесмртног пука”.
Шетња под називом „Бесмртни партизански одред” одржана је и у Загребу, захваљујући сарадњи са Савезом антифашиста. Скуп је протекао без проблема, али је Елена Пиличева-Чорку, један од организатора манифестације у Хрватској, нагласила да се на сам помен Русије у Хрватској реагује негативно.
„Недавно је амбасадор Руске Федерације Анвар Азимов изјавио да је свестан да ће, уколико он нешто предложи хрватском парламенту, они деловати баш супротно. С друге стране, наша шетња је била вест за готово све хрватске медије, многи коментари су били негативни, али важно је да се о томе прича”, казала је Пиличева-Чорку.
Приликом организације друге по реду шетње „Бесмртног пука” у Републици Српској, координаторка Милана Бабић наишла је на бројне административне препреке.
„Заборављамо своје жртве само зато што су припадали левој опцији, тачније партизанима. У Требињу се води полемика о рушењу Споменика палим борцима и веома је могуће да ће га срушити. Управо у том граду је локална власт негирала моја овлашћења и преузела не себе организацију шетње”, казала је Бабићева, наглашавајући да је већина сукоба међу Србима у БиХ исфабрикована и да имају за циљ слабљење јединства српског народа.
Ученици скупа чули су и како је изгледала шетња „Бесмртног пука” на Маурицијусу до којег ратне страхоте нису ни стигле, као и на Тајланду, који је током рата шуровао с Јапанцима.
„Шетња је организована први пут 2017. и било је веома мирно. Док смо шетали носећи слике предака, из барова су нас гледали Немци, Италијани, Французи, који су лењо испијали своје пиво. Поједини су се питали да ли славимо неки дечји празник јер је било много деце”, рекла је Ирина Новикова, координаторка „Бесмртног пука у Тајланду, подсећајући да је то једина азијска земља која није била колонија, да 300 година нису ратовали, а да су, пре уласка Британаца на острво, сами разоружали јапанске војнике.
Јелена Цунајева, копредседавајућа Централног штаба „Бесмртни пук Русије”, нагласила је да је веома важно образовати младе о Другом светском рату и фашизму.
„Наши очеви и дедови су истински хероји, борци за слободу, који су одбранили свет од фашизма. Морамо рећи целом свету истину и какав је био план нациста, а како се отварају архиве, тако наилазимо на све суровију истину”, нагласила је Цунајева.
Иначе, захваљујући руском Министарству одбране грађанима је доступна онлајн база с подацима о учесницима рата, тако да је сви лако могу претражити и евентуално пронаћи податке о својим прецима.
Ова шетња је веома популарна у Русији, али се одржава и у бившим совјетским републикама. Међутим, у Украјини и Белорусији веома је тешка ситуација, а учесници „Бесмртног пука” понекад морају и да стављају шлемове јер их појединци гађају.
„Украјина је била под потпуном окупацијом у Другом светском рату, сви знају да су њихови преци били у рововима и борили се против Немаца. Данас су наше шетње веома опасне, шетамо у многим градовима, али је велики притисак и субверзивни рад против нас”, казао је Виктор Марченко из Украјине.
Да је, ипак, реч о покрету који је тешко зауставити, види се и из тога што су координатори „Бесмртног пука” из Белорусије осмислили „Маратон победе”, тачније шетњу од белоруског града Бреста до Москве, градова удаљених више од 1.100 километара. Брест се налази на самој граници с Пољском и у њему је 22. априла 1941. започео, како Руси кажу, Велики отаџбински рат – изненадним нападом Немачке на СССР.
У логорима страдало три милиона Совјета
Светлана Конев, координаторка шетње „Бесмртни пук” у Швајцарској, каже да се на европској политичкој сцени све чешће говоре да су СССР и Немачка једнако одговорне за рат, што је недопустиво.
„Они изједначавају Хитлера и Стаљина, а у уџбеницима историје сам сазнала да су Европу ослободили Британци и Американци, Совјета нема нигде. У Немачкој само 18 одсто људи зна колико је совјетских грађана страдало у Другом светском рату. Туристички водичи у Берлину причају о Берлинском зиду и о убиствима цивила који су прелазили из једног дела града у други, али не помињу чињеницу да је у немачким логорима страдало три милиона Совјета”, нагласила је Конева, додајући да све то представља озбиљно прекрајање историје због којег генерације које долазе могу да имају велике проблеме.
Аутор: Јелена Попадић
http://www.politika.rs/