Избори у Аустрији су донели убедљиву победу Конзервативаца и промену снага међу осталим странкама, али у суштини ће све остати исто – друштвени консензус је прилично десно, пише данас Дојче веле (DW).Ко зна да рачуна приметиће да је Аустрија после избора у недељу лагано отишла улево – или се бар, сасвим опрезно, окренула од радикалне деснице.
Али, како за DW наводи новинар Норберт Мапес-Нидик, ко гледа мало боље и зна шта се дешавало у кампањи – доћи ће до друкчијег закључка.
Пре две године је додуше коалиција конзервативне Народне партије и десничарских Слободараца узела укупно четири одсто више гласова него у недељу.
Зелени, који су ономад са јадних 3,8 одсто испали из парламента, сада су прошли грандиозно. Ипак, расположење у бирачком телу није се радикално променило.
Бивши канцелар Себастијан Курц симбол је широког конзервативног консензуса у друштву. „Без избеглица, са што мање што тиших досељеника“, а уместо тога национални понос и идентитет. Повратак у образовну политику пре ’68, и Европска унија која „нама нема шта да намеће“.
У кампањи је најцитиранија бројка била 0,2 одсто, колико та „мала, невина земља“ наводно доприноси светској емисији штетних гасова. Као да је најважније да бензин остане јефтин – а о планети нека се старају веће земље.
Па ипак, политички менталитет у Аустрији објашњава то што је Курц узео историјских 37,5 одсто, а не рецимо 60 одсто гласова. Колико год се странке свађале у детаљима, оне пажљиво избегавају конфликте у начелу.
Бирачи желе да разлике између странака остану исте. Ако народ хоће удесно, онда политичари из свих табора морају удесно.
Зелени су рецимо пре две године очајно прошли јер су се противили ригорозној избегличкој политици деснице. Овог пута су ту тему напросто прећутали. Нова тема – климатске промене – доноси поене све док се од грађана не тражи да поднесу превише болне мере. Глас за Зелене је глас за умирење савести.
Социјалдемократе су кажњене. Њима није било довољно то што су једнако избегавали тему избеглица и досељавања. Мало ко је схватио зашто су осипали дрвље и камење на реформу здравственог осигурања – то је ионако тема коју разумеју само стручњаци. Као да социјалдемократску клијентелу није привукао ни протест против нових закона о раду који допуштају дванаест сати рада дневно. Управо је у радничкој класи популарна класична слика породице: тата ради прековремено, мама се брине о кући и заради нешто са стране, пише DW.
На све то су Социјалдемократе поставиле за носиоца листе Памелу Ренди-Вагнер – слабу, несигурну кандидаткињу која је позивала на „људскост“ и „заједништво“. Али дух времена као да тражи јаке момке и тешке речи. Ту Социјалдемократе нису успеле да парирају.
Исход избора и пре свега пад Слободараца за запањујућих десет одсто може навести на још једну заблуду: да су бирачи показали колико им се гади оно што су видели на чувеном снимку са Ибице где је бивши вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе договарао мутне послове са лажном нећакињом руског олигарха.
Себастијан Курц има све могуће опције да прогура своју политику. Имао би апсолутну већину са Зеленима који се већ нуде. Можда би Курцу лакше било да у коалицију узме и Неос, малу економски и друштвено либералну странку која би била добро прихваћена код имућних и образованих слојева.
Чак и десничарски Слободарци поново могу постати коалициони партнери. Наравно, могли би да оду и у љуту опозицију – тај сценарио би могао да буде најлошији за будућег канцелара Курца.
Чека нас политички покер који ће рајати можда и неколико месеци, оцењује се у тексту DW-а.