Власти у Анкари прете Републици Кипар због њене одлуке да у својим водама у источном Медитерану почне подводна истраживање нафте и природног гаса, док у исто време турски бродови у спорном подручју такође трагају за тим енергентима. Влада у Никозији је ангажовала француски „Тотал” и италијански ЕНИ, фирме које су специјализоване за те послове, пошто у овим водама леже огромне резерве енергената.
„Оштро упозоравамо грчку кипарску администрацију (како званичници у Анкари називају међународно признату државу Републику Кипар, са којом немају дипломатске односе – прим. ’Политике’) због једностраних уговора са фирмама ’Тотал’ и ЕНИ о подводним истраживањима у тзв. грчкој ексклузивној економској зони. Турска то неће дозволити ни по коју цену. То су једностране акције и Анкара ће предузети све мере како би заштитила своја права и интересе, односно кипарских Турака”, изјавио је портпарол Министарства спољних послова Хами Аској.
После војне интервенције Турске 1974. године, кипарски Турци су на северу прогласили државу коју је досад признала само Анкара. Након што је Република Кипар постала члан Европске уније 2004. године, Турци су на северу остали изоловани и живе од помоћи Анкаре.
Понашање Турске – то што сувереној држави брани да у својим водама обавља истраживања, док истовремено ради то исто у „континенталном подводном појасу” непостојеће турске државе на Кипру – наишло је на осуде међународне заједнице. У ЕУ позивају Турску да поштује међународно право и да прекине, како то описују у Бриселу, илегалне активности које изазивају нестабилност у региону. Али, у Анкари се на та упозорења не осврћу и упорно истичу да то природно благо подједнако припада и кипарским Турцима.
Влада у Никозији наглашава да ће благодети од тих енергената, када почну да се користе, уживати сви грађани Кипра – дакле, и Грци и Турци – али тек када се острво поново уједини. У таквој ситуацији тешко је поверовати да ће се ускоро наставити преговори о поновном уједињењу подељеног острва, који се деценијама воде под покровитељством УН. Турска је на речима за наставак дијалога – који је прекинут средином 2017 – али у пракси поставља услове које званична Никозија не може прихватити. То је потврдио сусрет шефова дипломатија две земље у оквиру овонедељног заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.
„Ми смо за федерални модел заједничке државе”, изјавио је кипарски министар Никос Христодулидес.
Његов турски колега је одмах контрирао: „Прво треба да се договоримо о чему да се преговара: о две државе или нечему другом.” Христодулидес је узвратио: „Заборавите на две државе и на конфедерацију.”
Две стране још не могу да се договоре ни о повраћају грчке имовине на северу Кипра и демилитаризацији острва. Анкара одбија да повуче више од 30.000 војника које држи на северу подељеног острва после војне интервенције од пре скоро пет деценија.
Грци садашње понашање Турске доживљавају као нову инвазију острва.
„Ја сам спреман и одлучан да уђем у поштен и креативан дијалог о решењу кипарског проблема, али сам још одлучнији да никад нећу ући у тај дијалог док Турска спроводи илегалне активности у кипарским водама и крши међународно право. Срећан сам што је то јединствен став свих политичких снага у Републици Кипар”, изјавио је председник Никос Анастасијадес, пренели су медији на острву.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес је у контактима са лидерима две кипарске заједнице и настоји да их поново доведе за преговарачки сто, што очигледно неће ићи ни брзо нити глатко, поготово после најновијих изазивачких потеза Анкаре.