Србија је још од деведесетих ухваћена у неку врсту клопке коју су поставиле, и чије конце чврсто држе, западне силе, јер је православна и из дубине душе везана за савезништво с Русијом.
То, у читаном католичком месечнику „Неф“, истиче познати француски писац, есејиста и политичар Пол Мари Куто.
Некадашњи европски посланик истиче да се Немачка на овај начин свети неустрашивој нацији која је по цену милион жртава дала огроман допринос победи савезника у Првом светском рату и јединој земљи која је, сопственим оружјем, пружала отпор нацистичкој доминацији, одвлачећи више дивизија Вермахта с руског фронта, пишу „Новости“.
„Уз то, Србија је била у срцу југословенске федерације која је штитила Словенију и Хрватску од немачког утицаја у јужној Европи. Сад је то питање решено распадом Југославије после чега су ове две земље постале стратешки сателити Немачке“, пише Куто.
Француски есејиста наглашава да САД истовремено не престају да смањују и окривљују православну снагу, у корист муслиманских заједница, прво у Босни, а затим и на Косову, колевци Србије коју су, како каже, временом окупирали Албанци и прогласили „независност“ захваљујући Вашингтону „да би тамо поставио своје војне базе, циљајући пре свега Русију“.
Куто истиче да је Француска жалосно напустила свог старог савезника Србију, подсећајући на срамну епизоду обележавања Дана примирја у Првом светском рату код Тријумфалне капије у Паризу.
„За дивљење је што председник Вучић од тога није направио скандал“, истиче Куто.
Аутор текста такође наглашава да ЕУ веома успорава пријем земаља Западног Балкана, као и да је у Босни, Албанији и на Косову све више доминантан утицај муслиманских сила и финансија.
„Треба престати тражити од Србије да призна независност Косова, с чиме она никада неће моћи да се сложи, и отворити јој врата ’Европе‘ у којој је она, и биће све више, стратешка сила због свог географског положаја“, наглашава Куто кроз причу о улози француског професора Алексија Труда у ширењу истине о Србији.
Француски есејиста наглашава да Труд, који ради као предавач на универзитету у Версају, због тога не може да напредује у каријери, јер се не уклапа у „политички коректан“ концепт, пошто покушава да открије истину о дешавањима на Косову и зато што је покренуо петицију да Француска преиспита своју одлуку о његовом признању.
Спутник