Та огромна котрљајућа енергија концентрисане масе на улицама Београда осмишљена је као декор или параван иза ког ће се дезорјентисани шизофреничар трансформисати у аутистичног клептомана.
Петог октобра пред Савезном скупштином у којој је Изборна комисија депоновала или изложила изборни или доказни материјал, налазило се двадесетак савезних полицајаца, претежно чувара резиденционалних објеката, не опремљених и необучених за адекватан одговор демонстрантима.
Радио телевизију Србије коју су приликом ранијих демонстрација опасивали кордони специјалних снага полиције, петог октобра чувала је формација једног вода или тридесетак полицајаца. Ови подаци само потврђују тезу да је Милошевећев режим демонтиран изнутра што свакако не умањује утицајај спољног фактора,односно учинак неколико водећих тајних служби и њихових експонената у разним политичким и безбедоносним структурама Србије.
У књизи “Игра сенки”, енглески новинар Тим Маршал наводи да су дан раније на састанку у Лакташима, припадници ЦИЕ и енглеске тајне службе, које је обезбеђивао САС добили уверавања да се Војска Југославије неће мешати односно да неће штитити режим и уставни поредак.
Немерљив допринос демонтажи последњег аутокрастског, али и суветенистичког режима, вероватно и последњег политичара са државничким капацитетом, дале су криминалне групе инкорпориране у сам врх служби безбедности, са огромним утицајем на већину структура нових власти предвођених стрељаним премијером Зораном Ђинђићем.
Тековине петог октобра огледаће се кроз разне форме обездржављења територије, мутирање транзиције од пљачкашких приватизација,отуђивања природних ресурса и националних добара, легализоване клептоманије увозничког лобија и гушења домаће производње до прихватања одговорности за ратне злочине у којима Србија није учествовала, али јесу појединци сада ангажовани код нових послодаваца.
Пројекат звани Пети октобар коштао је 60 милиона долара. Само је огроман новац могао окупити толику количину арогантних супротности од безначајних провинцијских и велеградских индивидуа и моралних брабоњака, преко аутономашко-сепаратистичких шибицара до озбиљно испрофилисаних и обучених експонената страних интереса.
Оно што је спајало овај раштимовани оркестар звани ДОС или Друштво обогаљивања Србије је неутољива глад за новцем, што је лако доказати упоређивањем имовинских карата до петог и после петог октобра двехиљадите године.
Пети октобар је постао симбол како лојални или ректални дилетанти постају имућни и утицајни грађани.
Тековине петог октобра су верификација незнања кроз штанцовање диплома и доктората на разним приватним факултетима и високим школама.
Пети октобар је успео да споји неспојиво: ујединио је ратне и антиратне профитере, помирио социјалисте и демократе, приближио цркву безбожницима, омекшао радикале и радикализовао либерале, државу свео на територију народ на масу…
Пети октобар је Тијанићева изјава о Ђинђићу: “Ако он преживи Србија неће”!
Србија је за сада преживела, притисци за самосакаћење не попуштају уз свестрану подршку на нашу штету.
Мишо Вујовић/ИН4С