Странке су током десетодневне кампање на Косову и Метохији потрошиле око два милиона евра, а поруке упућиване бирачима биле су више у домену неостваривих жеља. Мало је било реалних обећања. Оно што Косово највише мучи су криминал, корупција, висока незапосленост младих, неадекватна здравствена заштита. Иако су се поруке челника странака тицале и тих проблема, утисак је да на бираче нису оставили убедљив утисак.
Поново тзв. ратна коалиција или први пут жена на премијерском месту? Осим тог, на крају кампање и питање даљег односа са Београдом. А све почиње таксом.
„Интересантна је то прича јер једино бивши премијер Харадинај наставља да помиње ту таксу. Председник Самоопредељења је рекао ‘таксу ћемо заменити реципроцитетом са Србијом’. Грађани на КиМ подржавају оно што је урадио Харадинај и за то добија похвалу од грађана“, каже аналитичар из Приштине Аљбинот Маљоку.
Недовољну ипак, јер према предизборним анкетама коалиција у којој је Харадинајева странка, четврта је по снази. Упркос томе, многи га поново виде у власти са Демократском партијом Косова Кадрија Весељија, а некада Хашима Тачија. Због последњих порука и могуће ублажавање става.
„Чули смо охрабрујуће изјаве које су дошле од Хашима Тачија у Њујорку, који је рекао да ће таксе сигурно бити укинуте након избора. Придружио му се Пацоли, који је потврдио такав став и рекао да једино у случају ако би Харадинај поново био на челу тзв. владе да таксе не би биле укинуте“, наводи председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун.
Дрецун сматра да су се о таксама више изјашњавали под притиском нових околности које указују на то да САД имају чврсту решеност да се наставе разговори и да таксе морају да се укину.
Странке и о дијалогу
О дијалогу најгласније говоре странке које су у прошлом сазиву биле опозиција, а сада су међу фаворитима.
Аљбин Курти из Самоопредељења, раније апсолутни противник разговора, данас предлаже пет тачака. Поред осталог, да их води премијер, али тек после унутрашње дискусије са косовским Србима. Премијера као преговарача види и странка Исе Мустафе.
Маљоку каже да нико не објашњава јасније него Самоопредељење.
„У овом контексту Самоопредељење није против дијалога са Србијом, већ хоће да реализује све те документе који су били потписани и да се на крају зна шта је парафирано“, рекао је Маљоку.
Дрецун је мишљења да ће понашање Албанаца приликом формирања власти бити дефинисано према одредницама које стижу из западних центара моћи.
„Што се тиче Београда и Србије, нама је од пресудног значаја да на тој страни имамо партнера који је апсолутно спреман, који ће бити посвећен томе да се разговори наставе“, поручио је Дрецун.
Крај избора спремно дочекује међународна заједница. Сједињене Државе са чак два изасланика за Западни Балкан и преговоре Београд–Приштина, Палмером и Гренелом који ће, саопштавају, тесно сарађивати. Унији следи избор шефа дипломатије са задатком да посредује у дијалогу, а можда и именовање европског изасланика.