Након јучерашњих седмих ванредних парламентарних избора, према прелиминарним резултатима који не укључују условне гласове, у седмом сазиву косовске скупштине законодавну агенду спроводиће пет већинских партија – Самоопредељење, ЛДК, ПДК, ААК и ПСД. Мандатар за формирање владе ће највероватније бити Аљбин Курти, а највећи губитници избора су бивши косовски премијер, Рамуш Харадинај и из угла српских партија – Самостална либерална странка.
Када су српске партије у питању, апсолутни победник ових косовских избора је Српска листа. Ова политичка опција остварила је свој циљ и освојила 10 од 10 посланичких места резервисаних за српску заједницу и у наредном сазиву косовске скупштине ће бити једина српска парламентарна странка (уколико се не промени нешто када се буду и званично пребројали гласови, укључујући гласове поштом и условне гласове).
Исто тако, Српска листа освојила је ове године више гласова него у претходном изборном циклусу, док се гласачко тело СЛС-а преполовило. Ова српска партија са најдужом историјом на косовској политичкој сцени остала је без посланичког места, сценарио који би можда избегла удруживањем свих партија опозиционих Српској листи у једну коалицију.
С друге стране, по први пут у историји свог политичког ангажмана, Српска листа ће након освојених 98% гласова у српским срединама, имати свих 10 посланичких места у Скупштини Косова.
Први пут власт и први пут опозиција
Након ових избора косовску политичку сцену очекују две огромне новине. По први пут, покрет Самоопредељење ће имати прилику да са 25% освојених гласова обезбеди потребну просту већину у Скупштини и формира владу, а исто тако, по први пут, странка са најдужом историјом у власти на косовској политичкој сцени, ПДК, може отићи у опозицију. Заправо, према најавама лидера ПДК, ова странка ће сасвим сигурно нова политичка дешавања на Косову пратити из опозиције.
„Заједно са ПДК радио сам напорно како бих освојио ове изборе, али ипак нисмо остварили победу. Грађани су рекли своје и ми то прихватамо. ПДК прелази у опозицију али настављамо да служимо народу и држави,“ рекао је синоћ Весељи на конференцији за медије на којој је признао пораз, преноси Каллџо.
ПДК је на овим изборима освојила 21% гласова.
Далеко задовољнији резултатима био је синоћ лидер Самоопредељења, Аљбин Курти, којем ће косовски председник Хашим Тачи највероватније морати да понуди улогу мандатара.
„6. октобра 2019. године почео је трец́и ентузијазам (неки медији, попут Газете Еџпресс наводе „ослобођење“ прим.ред) у нашој земљи и у нашем народу. Прво је било ослобођење 1999. године, друго је проглашење независности 2008. године, а сада је трец́и октобар 2019. године. Нови талас ојачаће нашу републику и пружити развој и једнакост свима вама. Данас сте гласали за спас наше државе од поробљавања, чиме се није дозволило да ова драма поробљавања има трагичан крај. Отварамо ново поглавље са белим страницама и топлим срцем. У нашој влади нема гувернанте. Бориће се против лопова, вршиће се истраге, судити и осуђивати где год да се налазе“, рекао је он на прослави победе Самоопредељења на тргу, преноси Коха.
Највећи губитници
С друге стране, иако је одбио да призна пораз, највећи губитник ових избора је управо бивши косовски премијер, Рамуш Харадинај.
Коалиција ААК и ПСД Шпенда Ахметија, на овим изборима прошла је лошије и од најоптимистичнијих предвиђања предизборних анкета и освојила 11% гласова.
Бивши косовски премијер, због чије оставке поднете јула ове године је и дошло до расписивања превремених избора, није успео да капитализује на политичкој популарности коју је, бар како се чинило, добио након увођења такси на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине, а потом и након позива Специјалног суда за ратне злочине да да исказ у својству осумњиченог.
Ипак, како је рекао синоћ, он не жали због одлуке да да оставку и уверен је да је то био прави потез.
Фаворити ипак на другом месту
Поред тога што су резултатима ових избора странке ратног крила највероватније послате на опозициону клупу, минули избори су косовској политичкој сцени донели још једну новину – прву жену, кандидаткињу за премијерку.
Вјоса Османи, кандидаткиња за премијерку ЛДК, партије која је у предизборним анкетама имала благу предност у односу на Самоопредељење, по објављивању прелиминарних резултата ту предност је исто тако изгубила за нешто више од 5.000 гласова, одбила је да именује победника избора пре урачунавања условних гласова и гласова из дијаспоре.
„Сагласни смо да вечерас није могуће прогласити победника и сачекаћемо да се сви гласови преброје. Како ствари стоје, коначан резултат одредиће гласови дијаспоре и условни гласови,“ река је Османи на конференцији за медије, преноси Коха.
Постизборна коалиција ЛДК и Самоопредељења реална
Две првопласиране већинске партије на овим изборима, Самоопредељење и ЛДК, биле су близу формирања и предизборне коалиције. Преговори су пропали не толико због идеолошких разилажења колико због процена обе партије да уживају највећу подршку гласача, те да им стога следује премијерска позиција.
У тесној трци, до првог места се ипак докопао Курти и иако ће он имати предност при одабиру коалиционих партнера, разлика у броју гласова је тако мала да се можда неће ни одразити на број мандата које су ове партије освојиле.
Према прелиминарним резултатима, у зависности од тога да ли ће коалиција НИСМА-АКР након објаве коначних резултата прећи цензус, Самоопредељење може освојити 28, односно 31 мандат, док је ЛДК освојио 28, односно 30 мандата. То значи да, уколико НИСМА-АКР остану испод цензуса, потенцијална постизборна коалиција Самоопредељење и ЛДК може сама да формира владу са 61 гласом.
Подсећамо, косовска скупштина броји 120 посланика, а за формирање владе потребна је проста већина гласова, односно 61 глас посланика.
И Самоопредељење и ЛДК изразили су спремност за међусобну сарадњу, а Османи је синоћ поручила да је спремна да са Самоопредељењем разговара о будућој влади.
Српска у влади Самоопредељења?
Према косовском Уставу, у влади од 12 министарстава, српској заједници следује бар један министар којег мора да одобри већина посланика мањинских заједница.
То значи да упркос изјавама Куртија да неће сарађивати са Српском листом, он као мандатар неће имати избора него да српског министра именује у сарадњи са Српском листом. Тако да иако Српска листа не буде била део коалиционе владе, њен кандидат ће држати бар једну позицију у кабинету министара у могућој влади Аљбина Куртија.
Више о резултатима избора по политичким субјектима читајте у посебној вести: Косовски парламентарни избори 2019. у бројкама.
Коссев