Рамска тврђава – како Турци брину о свом наслеђу ван матице

Да Турци веома брину о свом културно-историјском наслеђу ван матице, сведочи Рамска тврђава на Дунаву код Великог Градишта. Обновили су је у потпуности и то је пример једне од значајнијих турских инвестиција у Србији.

Рамска тврђава пре реконструкције

Турци су Рамску тврђаву изградили 1483. године у време владавине султана Бајазита Другог.

Напустили су је током Првог српског устанка, а највећа разарања претпела је 1915. године  у немачком бомбардовању.

Од прошле године, Турци је обнављају, а до сада су уложили седам стотина хиљада евра.

Рам има шездесет домаћинстава и стотинак викенд кућа.

Становници Рама кажу да се после отварања тврђаве јавио велики број људи који траже плац за викендицу.

„Има доста туриста, оживело је село, мало се осећа живот“, каже један становник Рама.

Рамска тврђава након реконструкције: FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC/ bk

Иако званично није отворена, Рамску тврђаву, у протекла два месеца, посетило је више од пет хиљада туриста.

„Међу туристима има доста странаца из читавог света. Већ смо имали посетиоце из Аустралије, из Индије, али и из већине европских земаља“, истиче кустос Илија Јацановић.

За општину Велико Градиште, на чијој се територији налази, Рамска тврђава представља значајан туристички и економски потенцијал.

„Очекујем да педесетак хиљада људи обиђе Рамску тврђаву годишње. Запослићемо десетак људи у Рамској тврђави, тако да ће свакако допринети и економском развоју општине“, каже председник општине Велико Градиште Драган Милић.

Рамска тврђава после реконструкције

И турска и српска страна у обнови Рамске тврђаве имају своју рачуницу.

За Турке, она је симбол њиховог присуства на овом простору, а за Градиштанце, могући покретач општинске привреде.

http://www.rts.rs/