Од 15. до 18. октобра у Чилеу се одржава Генерална скупштина Интерпола на којој ће се расправљати и о поновном захтеву Косова да постане члан те полицијске организације. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, који предводи делегацију Србије, каже за РТС да се полицијска организације не може злоупотребљавати у политичке сврхе.
Небојша Стефановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да од претходне Генералне скупштине Интерпола представници Србије разговарају са свима како Косово не би постало члан те полицијске организације.
„Желимо да укажемо на полицијске, политичке и правне разлоге, од Резолуције 1244 Уједињених нација, и подсећамо да је Интерпол основан од стране УН и не може да крши та правила“, истакао је министар полиције.
Подсећа да чланица Интерпола може бити држава чланица УН или држава посматрач што, како каже, Косово свакако није.
„Постоји притисак великих сила и ово је један од сетова активности наше земље. Састао сам се са много министара унутрашњих послова, објашњавали смо позицију Србије, лобирали, користили мултилатералне сусрете за то. Не можете нешто што је чисто, јер КиМ је део Републике Србије по Резолуцији 1244, злоупотребљавати и да се у полицијској организацији баве политиком“, напоменуо је Стеафановић.
Један део тима Србије је, истиче, већ у Чилеу и заказани су разговори који ће бити „тешки и неизвесни“.
„Знали смо тактику Приштине“
Представници Приштине су, каже, ове године имали другачију тактику – мање су говорили о Интерполу у јавности, деловало је да нису заинтересовани.
„Ја сам рекао да ће бити и да ће неко предложити да се гласа и био сам у праву, знали смо шта им је тактика“, истакао је министар полиције.
Говорећи о паузи која постоји између два круга гласања, а која је током прошлогодишњег гласања била пресудна, Стефановић је објаснио да по правилима Интерпола постоји двокружно гласање.
„Први пут је потребна подршка две трећине држава, а ако се то не догоди, онда се гласа опет. Кад имате у првом кругу гласања да Косово није примљено, уколико у време паузе изађу из сале, може да се деси да дође до промене односа земаља, и у том тренутку може гласање да иде у другом смеру. Иако пише да је гласање тајно, то се бележи електронски и ко има увид, може да каже како је ко гласао“, објаснио је министар полиције.
Србија ће се, каже, борити да та пауза између два гласања не поквари исход гласања.
Косово је до сада четири пута подносило захтев за чланство – 2010, 2015, 2017. и 2018. године.
Интерпол је 2017. године усвојио резолуцију по којој земље које траже пријем морају бити чланице УН или имати статус посматрача.
Гласање 2018. године
У првом кругу Косово није обезбедило двотрећинску већину, након чега је одређена пауза пред други круг гласања.
Делегације су тада изашле из сале, а представници САД, Британија и Турске извршиле су додатни притисак на земље чланице како би обезбедиле пријем Косова у Интерпол.
Тај притисак није уродио плодом, па Косово ни у другом кругу није успело да обезбеди двотрећинску већину.
Против пријема Косова у Интерпол 2018. године гласала је 51 држава, 68 је било за, а 16 се уздржало од гласања.
РТС