Дан после објаве да је Петер Хандке добитник Нобелове награде за књижевност, јавност не мирује. Поготово политичари и медији у региону.
Више лик једног писца и његови политички ставови него дела, тема су и дан после објављивања Нобелове награде за књижевност.
Сам Хандке истакао је да је био изненађен. „Била је веома храбра ова одлука Шведске академије. И заиста, то су добри људи“, рекао је Хандке после објављивање вести да је добио награду.
Очекивао је да ће због својих ставова о Србији, попут оног да они који су је бомбардовали и убили хиљаде људи не припадају ни Европи ни планети, бити кажњен, а не награђен.
То су очекивали и политичари који од јуче политички читају, не његове књиге, него награду.
https://twitter.com/ediramaal/status/1182348288982474752?s=20
„Никада нисам мислио да ћу повратити због Нобелове награде, али бесрамност постаје нормалан део света у којем живимо“, написао је албански премијер Еди Рама на свом Твитер налогу.
Нобелов комитет поделио је и БиХ, тј. њено Председништво.
„Срамотно је да је Нобелов комитет олако прешао преко чињенице да је Хандке оправдавао и стајао у заштиту Слободана Милошевића и његових извршилаца, Радована Караџића и Ратка Младића, који су пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију осуђени за најтеже ратне злочине“, оценио је Шефик Џаферовић, бошњачки члан Председништва БиХ.
Његов колега Жељко Комшић најавио је да ће наредне недеље комитету послати протестно писмо.
„Ако хоће да то буде у име БиХ, онда морају сва три члана Председништва да се изјасне, подрже, а ја сам против. Од тога нема ништа. Ако хоће да пише приватно, шта ја могу његовој приватној комуникацији“, поручио је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је Хадкеу упутио честитку.
„Посебна осећања и поштовање према Вама, поред књижевног дела, гајимо као великом праведнику данашњице и великом пријатељу Срба и Србије, који се, када су многи у свету ћутали, гласно успротивио НАТО бомбардовању Срба у БиХ и Србији“, истиче се у честитки српског члана Председништва.
Нарочита тема медија – присуство Милошевићевој сахрани
Медији су подсетили на посету Милошевићу у Хашком трибуналу, али и на присуство сахрани.
„Ја знам да не знам истину, али гледам, слушам, осећам зашто сам данас присутан, близу Југославије“, рекао је Хандке на Милошевићевој сахрани.
У интервју од пре неколико година, Хандке је указао да није ставио ружу на Милошевићев гроб и да није пољубио његов ковчег.
Како је додао, то су биле лажи које је лансирао француски недељник Нувел обзерватер.
„Ја немам став према Слободану Милошевићу, одбијам да га имам, али бих се осећао као да сам нешто важно пропустио да нисам био на његовој сахрани“, навео је тада Хандке.
Историчар Предраг Марковић указује да је невероватно да људима смета нешто кад је у корист Срба.
„Када антируска активистикиња Светлана Алексијевич добије Нобелову награду, то је у реду. А када човек који воли Србе, Петер Хандке, добије награду, сви то проблематизују. Па ваљда има неко право да воли Србе на овом свету?“, каже Марковић.
Великић: Хандке ужива у оваквим ситуацијама
Академија у политику није улазила. Награду је образложила тиме да је Хандке лингвистичком генијалношћу истражио периферију и специфичност људског искуства.
Писац Драган Великић оцењује да је константа у оваким ситацијама да су увек најгласнији они који лепо живе без књижевности.
„То је оно што је просто константа, то је да људи који могу без књижевности, који тако лепо живе без књижевности, који не читају, којима литература баш ништа не значи – када дођу овакве ситуације се јављају као најкативнији коментатори“, констатује Великић.
Каже да, познајући Хандкеа, мисли да писац ужива у оваквим ситуацијама.
Да ли ужива, Хандке није открио. Али је, пошто је сазнао за награду, огрнуо сако и отишао у редовну шетњу шумом. За Радио Београд је рекао да ће у Србију поново доћи крајем новембра, када падне снег.
Припремила Сања Љубисављевић