Извините, Курди, ништа лично

Било шта се може прогласити борбом против тероризма, па и етничко чишћење које је Анкара намерила да спроведе у Сирији источно од Еуфрата. Америка је оставила на цедилу тамошње Курде, са којима се до јуче заједно борила против Исламске државе. Доналд Трамп је окренуо леђа највреднијим америчким савезницима у рату против исламиста, а да им чак није понудио ни објашњење. Прећутно се подразумева да је и рат у Сирији – политика, а она је беспоштедна. Шеф Беле куће верује да ни њега ни штеде у једном исто тако немилосрдном рату који се одвија у Вашингтону.

ПРАВДА СА БОСФОРА: Кад се Пентагон ове седмице повукао из курдског дела Сирије, Трамп је намигнуо Реџепу Тајипу Ердогану да тамо може да покрене војну интервенцију. Турски председник чак и не крије да ће етнички очистити регион и изменити етничку структуру друштва тако што ће на поднебљу где живе Курди населити око 3,6 милиона сиријских Арапа, данас избеглица у Турској. И, док се Анкара хвали да је већ побила стотине „терориста”, вашингтонска администрација не прави питање око тога што су ти „терористи” до јуче били њени саборци у борби против екстремиста. Медији су јавили и о страдању цивила, али ни Америци ни Русији, душебрижничким силама које су ушле у сиријски рат да би заштитиле Сиријце од екстремиста, сада не пада на памет да нешто ураде да спасу животе недужних грађана. Европска унија је помислила да можда ипак не треба да се прави да је мртва и да треба да упозори против интервенције, али јој је Ердоган поручио да заћути да не би 3,6 милиона муслимана послао у Европу уместо у Сирију. За турског председника, ови људи су ствари које може да премешта како му је воља, не питајући их шта мисле о томе да живе у делу Сирије у којем никад нису живели. Сиријске избеглице су све време рата служиле Турској као монета за поткусуривање са Европљанима, а сада треба да послуже и у турским плановима да спрече стварање аутономне сиријске курдске области тик уз турску границу.

МОРАЛНИ ИМПЕРАТИВИ: Док је Ердоганов рат огољен, онај у Вашингтону тече уз много фолирања. Прича о Трамповом импичменту није ништа друго него беспоштедна политичка борба иако обе стране тврде да следе највиша морална начела. Бела кућа је ове недеље одбила да сарађује са Конгресом, који истражује да ли је Трамп искористио државну функцију да би се обрачунао са потенцијалним демократским политичким ривалом на следећим изборима. Према тврдњама демократских конгресмена, Трамп је у летошњем телефонском разговору затражио од украјинског председника Володимира Зеленског да отвори истрагу против Џоа Бајдена. Бајден је један од кандидата за номинацију Демократске странке на изборима 2020. Као амерички потпредседник, активно је подржавао долазак прозападних власти у Кијеву, после чега је његов син Хантер склопио уносан појас у Украјини. Према Трампу и његовим саветницима, не да није било ништа лоше у овој молби, већ се од Америке и очекује да утиче на стране земље да испитују случајеве корупције. Наравно да је Трамп хтео да политички угрози Бајдена и да га је баш брига за све остале случајеве корупције у Украјини. И наравно да демократски конгресмени нису стварно згранути Трамповим понашањем и да не желе да заштите грађане од „нелегитимног председника” већ да га ослабе на изборима.

Зашто би Демократска странка била запрепашћена тиме што је Трамп искористио државни положај и уценио страну земљу зарад стицања политичких поена кад је Бајден искористио државни положај и уценио ту исту земљу зарад богаћења сопственог сина? Хантер Бајден је ушао у управни одбор украјинске енергетске компаније „Бурисма” и пет година зарађивао 50.000 долара месечно до почетка 2019. иако није имао никакве везе ни са Украјином ни са гасом. Кијевске власти су намеравале да испитају пословање ове компаније и оптужбе да је незаконито профитирала. Ипак, истрага је обустављена, што се такође приписује Бајденовом утицају.

ХВАЛА БОГУ, МИ СМО ОК: Зеленски је у четвртак изјавио да га Трамп ничим није уценио, па ни слањем америчке војне помоћи. Украјински председник је укљештен између Беле куће и Бајденове странке, која у жару политичке борбе покушава да убеди гласаче да Трамп претвара Америку у недемократску земљу. Ако слушате само либерале, помислићете да је стање у САД горе него у другим земљама. Да ли ће бирачи стварно поверовати у ово? О Трамповим скандалима знамо готово све зато што у Америци постоје медији, стварна борба између две партије и прави Конгрес уместо симулиране демократије, лажне опозиције и квази-парламената који су другде често под контролом једног човека. Да ли неко сме да се усуди да пита Си Ђинпинга, Владимира Путина или Ердогана о чему у телефонским разговорима причају са осталим државницима? Шта ли би се открило кад би Кремљ објавио транскрипт Путинових телефонских разговора као што је Бела кућа објавила транскрипт разговора између Трампа и Зеленског? Камо среће да се Ердоган са својим политичким противницима обрачунава као Трамп са демократама. И зато ће америчким либералима ипак бити потребна другачија изборна стратегија.

 

Јелена Стевановић/Политика