Шта све неће човјеку „доћи“ у сан! Често сањам да летим, просто речено „да ходам по ваздуху“! Утисак из снова који имам и дан данашњи је тако јак да ми се чини да „знам начин“ како да (по)летим! Толико су моји снови сугестивни, иако знам да не могу више ни скочити, а камо ли „полетјети“!
Мало је рећи да годинама, већ и неколико деценија, има да сањам снове са готово истом или са само мало измијененом „тематиком“, као на примјер: студије у Сарајеву, служење војнога рока, (не)завршена архивска истраживања у Русији и Украјини!
Негдје подавно, писао сам о мојим „поганим“ сновима, од којих и немам неких проблема! Најгоре од свега је чињеница да ми се већина снова обистини, што (о)ставља на мене лично извјесну нелагоду! То само знају они који се научно баве проблематиком сна, снова и сновиђења људи који уистину тако сањају, не измишљају, а у стварности се обистињује оно што сањају!
Може звучати надреално, смијешно или како год хоћете рећи нека вам буде, али моји снови се обистињују у највећем дијелу, ако не за дан, два, недељу, мјесец, а најдаље за годину или двије сигурно је њихово остварење! Барем тако је било до сада.
Ево један од примјера, вјеровали или не! Прије него се распала она велика и братска, монолитна југословенска заједница СФРЈ сањао сам интезивно њен распад готово пуне двије године! Ко ће се (до)сјетити или (рас)тумачити да ће се или да се може тако нешто десити, а моји погани снови све су то „видјели“! Нека буде да „лажем“ ако сумњате у ово што кажем, али Вам истину говорим да сам знао да моји снови неће изаћи на добро и да ће се остварити „убрзо“! Тако је и било, све по шавовима републичких сада већ „државних“ граница! А ја сам све то у мојим сновима „видио и доживио“!
Снажан утисак догађаја из сна у мјесецу октобру, дана 10-тог на 11-ти (на прелазу четвртка на петак) 2019. године остаде ми дубоко урезан траг на јаву или у реалност онога што се збива, па не знадох да разлучим да ли је јава или још траје мој сан! Отуда и такав наслов овога текста!
Сањам, наш президент-предсједник „независног“ Монтенегра напуштио-побјегао са Подгоричког аеродрома у сами цик зоре!
Ни подгорички кокоти (пијевци) нијесу још најавили монтенегринску зору, а наш проевропски, трансатлантски, еколошки, усправни, независни, НАТО-вски, најпросперитнији, најбогатији, самозвани и једини „отац нације“ незамјењиви и несмјењиви Мило Ђукановић (на)пуштио (је) Црну Гору! Просто речено, сан као сан, што се све неће догодити у сну! Да сам смишљао не бих тако нешто осмислио.
Лично, на аеродрому „присуствујем“, додуше „као сакривен“ иза некога стуба или ћошка, чину „напуштања“ полијетања президента – предсједника Мила Ђукановића! Гледам, као да је све на моме длану, завршен утовар његових тридесетак огромних кофера! Још се само чека знак за одлазак – полијетање.
Њих неколицина најближих и најповјерљивијих „сарадника“ међусобно нешто неразговјетно мрморе, а један од њих, иако најнижи растом, изусти: ПРЕДСЈЕДНИК (НА)ПУШТИО ЦРНУ ГОРУ!? Још се једном погледаше и увукоши главе у рамена и за тили час несташе!
Питам се, да ли ја то сањам? Чух ли добро, забога, што рече онај човјек хитрога корака, а малога раста? Позив, чује се на разгласу: „посљедни позив путницима на лету Подгорица-Београд“! У холу се број путника повећава и жагор њихов постаје све јачи.
Док стојимо и чекамо, посљедњу контролу за улазак у авион, тихо се чује „прича“ да је „Предсједник (на)пуштио Црну Гору“, и она кружи од једног до другог путника. Што?, Како, када, гдје и ко је са њим био (…)? Колико кофера? Ма, немогуће 30 кофера! Шта је у њима? Молим, (…) одијела, ципеле, сатови, накит, златна наливпера, (…) а новац? Новац! А колико је новца понио са собом? Пет пуних кофера новца, све у крупним апоенима по 50 еура, 100 еура, 200 и 500 еура! Ма, хајде, не шали се! Ти сањаш! Укупно 265 милиона еура у пет кофера!?
Само у 10 великих кофера били су комплети разних одијела. У два велика кофера биле су ципеле, а у једном коферу само кравате! У још једном омањем коферу били су ролекс сатови. Кошуље са златним манжетнама стале су у два велика кофера! Шта је било у преосталим коферима нијесам запамтио!? Кажу да постоји „царински списак“ или биљежница-декларација гдје је све (у)редно заведено, наравно строго (п)овјерљиво и тајно!? А ми на аеродруму већ скоро све знамо!
А торба, да ли је била и „путна торба из које Мило узима новац…“, упита неко више подругљиво него из знатижеље? У неко зло доба, послије поноћи, пробудих се на стотину црнијех јада. Више ми сан на очи није долазио! Тако ми те црне ноћи и таквога немила сна!?
Момчило Д. Пејовић/ИН4С