Ако је у 16. веку за Србе под османском влашћу било бар мало светлости, онда је она извирала из дела двојице Соколовића – Бајице, потоњег великог везира Мехмед-паше, и патријарха Макарија. Усред најмасовније исламизације, тврде историчари, паша је обновом Патријаршије уз помоћ брата или блиског рођака Макарија српском роду вратио свест о пореклу, а нацији без сопствене државе обезбедио опстанак у потоњим вековима.
Обојица су рођена у Соколовићима код данашњег Рудог, по неким изворима у племићкој породици Ненадић, али су у историју ушли с презименом које им је „одредило“ родно село. Наши историчари поуздано знају да је име Бајичиног оца било Димитрије, а по преласку у ислам Џемалудин Синан-бег Соколовић. „Мајчино име и породица остали су непознати“, записао је академик Радован Самарџић.
Млади Бајица се школовао у манастиру Милешеви, где је Макарије већ био цењен монах. Историчар Енес Демир из Генералне дирекције државних архива Турске, пре две године, у Андрићграду је обелоданио да се у документима ове установе наводи да је Бајица, као данак у крви, из Милешеве одведен 1521. у Једрене, потом у Каписарај, где је добио најбоље образовање. Убрзо улази у унутрашњу дворску службу и постепено постаје најпоузданији човек султана Сулејмана Величанственог. Демир је, такође, рекао и да се сам Мехмед-паша, касније, венецијанском конзулу лично поверио како је у манастиру Милешеви, са 18 година „певао религиозне песме високим гласом“, док је сам дипломата о тадашњем великом везиру записао: „Његова промоција се догодила онда када је захваљујући снажној конституцији спасао од утапања султанију Хурем, када се њен брод насукао. Захвална краљица постарала се за његово нагло напредовање од чувара дворске капије све до положаја великог везира.“
Осим што је пресудно утицао на обнову Пећке патријаршије, Мехмед-паша се „завичају враћао кроз задужбинарство“. По његовом наређењу изграђено је пет мостова: у Вишеграду, Требињу, на ушћу Жепе у Дрину, у Сарајеву и Подгорици. У родним Соколовићима подигао је џамију, а у Поблаћу, код Прибоја, цркву у сећање на мајку. Био је и ктитор многих чесама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану. У Цариграду, 11. октобра 1579. Мехмед-пашу у атентату убија „суманути дервиш“. Сахрањен је у турбету поред Ејуп џамије, а турбе је пројектовао најчувенији османски архитекта Мимар Синан.
Макарије Соколовић је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1557. до 1571. године, а упокојио се 1574. Када се због болести повукао, патријаршијски трон је предао синовцу Антонију Соколовићу, о чему сведочи и фреска у Манастиру Светог Николе у Прибојској Бањи. Лоза Соколовића Српској цркви „дала“ је 43 свештеника и монаха, међу њима и четири патријарха. Последњи, 43. свештеник је Теодор Соколовић, ђакон Саборне цркве у Чикагу.
1506.у селу Соколовићи рођен је Бајo Ненадић, касније турски велики везир Мехмед-паша
1528.први, неуспешни, покушај обнове Српске цркве који је иницирао митрополит Павле
1571.изграђен мост преко Дрине, код Вишеграда, један од симбола османске владавине на Балкану.
Новости