Алексеј Леонов – руски космонаут који је дао име шетњи свемиром

Руски космонаут Алексеј Леонов, први човек који је шетао свемиром, преминуо је 11. октобра у Москви у 86. години. Леонов је јуче сахрањен на Савезном војном гробљу. Новинарка РТС-а Марија Миљевић Рајшић је приликом боравка у Москви, пре више година, разговарала са чувеним космонаутом уз јутарњу кафу.

Руски космонаут је два пута био у свемирској летелици, а 1965. године ушао је у историју као први човек који је искорачио у отворено свемирско пространство, где је провео 12 минута, и по томе се шетња свемиром зове „леоновање“.

Мање је познато да је Алексеј Леонов је био и председник Удружења пријатеља Србије и Црне Горе.

„Тридесет три године ја сам тесно повезан са Југославијом. Седамдесетих година сам први пут посетио Југославију са Брежњевим, био сам у Београду и од тада сам, практично, долазио сваке године“, наводи славни астронаут.

Осим што је био први човек који је закорачио у отворени свемир, 1975. године Алексеј Леонов је заједно са својим колегама и америчким космонаутима започео и еру међународних космичких летова.

„Полетео сам 1965. године на космичком броду ‘Васход 2’. Нисам само летео, ја сам 18. марта извршио први у историји човечанства излазак у отворено космичко пространство. То је корак без којег даљег истраживања космоса не би било. Године 1975. извршио сам други значајан лет. Значајан јер је то било време хладног рата у свету. Тада су полетела два космичка брода, један из Америке, други из Совјетског Савеза и нашли смо се у космосу и радили заједно. То је била демонстрација добре воље и демонстрација новог поимања живота на земљи. Цео свет је видео да може да се живи и другачије“, говорио је Алексеј Леонов.

Чувени космонаут учествовао је касније у низу других истраживачких подухвата и у раду многих орбиталних станица. Био је копредседник Међународне организације космонаута света од 1985. године и пратио је сва достигнућа у истраживању космоса и учествовао у плановима за његова даља освајања.

У слободно време бавио се својом другом професијом, сликарством. На сликарско платно преносио је успомене из времена када је и сам крстарио свемиром, али и пејсаже из Црне Горе.