Нови индекс УН о глади у свету показује да ниједан човек не мора да буде гладан. То што је ипак сваки десети становник планете гладан дугује се оружаним сукобима и климатским променама, али и неправедној расподели.
„Од 2000. године су на глобалном нивоу постигнути напреци у смањену глади која је широм света смањена за 32 процента“, наглашава Фрејзер Патерсон из Светског програма за хране, посебног тела Уједињених нација.
„Видимо напредак у скоро свим земљама света“, каже он.
Ова организација у сарадњи са Concern Worldwide сваке године објављује индекс и извештај о стању глади у свету.
Пре три године рецимо није постојала ниједна земља на свету у којој је ниво глади становништва био толико озбиљан да је земља морала да буде означена црвеном бојом.
Ипак од 2017. године је глад у Централноафричкој Републици поново маркирана црвеном бојом: општа ситуација када је реч о храни је застрашујућа у овој земљи, која је растргнута оружаним конфликтом. Потхрањеност је више правило него изузетак.
Свако осмо дете тамо умире пре навршених пет година. Она која преживе махом пате од успореног раста и исцрпљености.
У четири друге земље ситуација је врло озбиљна – у Чаду, Мадагаскару, Јемену и Замбији. У 43 од укупно 117 земаља обухваћених у индексу је стање „озбиљно“.
Према извештају, широм света 822 милиона људи пати од глади. То је сваки осми човек на свету. Пре три године тај број је био испод 800 милиона.
Стање се погоршало
„Пре свега два фактора играју улогу за повећања броја гладних у протекле три године: један је деловање климатских промена, а други повећање броја оружаних конфликата широм света“, каже Патерсон у разговору за Дојче веле.
Индекс се објављује од 2006. године. Од почетка деведесетих су се широм света удвостручиле временске непогоде, каже Патерсон.
Настају огромни губици у жетви због поплава, ерозије тла и олуја.
„Више концентрације угљен-диоксида у атмосфери води до смањења микрохранљивих састојака у усевима, премало беланчевина, цинка или гвожђа“, додаје Патерсон.
Филип Елстон, специјални известилац УН за екстремно сиромаштво и људска права, то назива „климатским апартхејдом“.
„Ризикујемо да дођемо у ситуацију климатског апартхејда, где богати могу да приуште бег од глобалног загревања, глади и конфликата, док остатак светског становништва мора да пати због климатских промена“, рекао је Елстон.
Филип Мимкес из Мреже за људско право на храну у разговору за Дојче веле наглашава да данас по глави становника у свету постоји много више намирница него икада пре. „То значи да немамо проблем производње него расподеле.“
Овај стручњак указује да се мање од половине пољопривредне производње користи за прехрану људи. „Остатак завршава другде, у биопластици, у производњи енергије, у храни за животиње.“
Због тога, према његовим речима, не помаже само давање новца који деценијама обећавају индустријске: „У најважније узроке глади спадају заправо политичка питања попут дискриминације, социјалне неједнакости и неправедних трговинских структура.“
ИЗВОР:DW (ДОЈЧЕ ВЕЛЕ)