Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ, најавио је да ће крајем октобра понудити федералном делу разговор о одбацивању Бонских овлашћења која имају високи представници и свега што је помоћу њих наметнуто.
Уколико Федерација то одбије, Додик тврди да ће Српска добити легално право да изађе из пројеката које је наметнуо високи представник.
Повод за овакву најаву српског члана Председништва БиХ је Декларација СДА, за коју тврди да је само врх нечега што је високи представник годинама охрабривао и што је, на крају, и његов циљ, а то је наметање босанског идентитета, односно, укидање Републике Српске.
Тешко до циља
Да ли је могуће укинути Бонска овлашћења и може ли ово бити увод у укидање институције високог представника у БиХ?
Политиколог Анђелко Козомара за Спутњик каже да је овако нешто тешко постићи на нивоу БиХ јер, како наводи, само онај ко је донео та овлашћења, може и да их укине, а то су велике силе.
„Република Српска може у Народној скупштини РС декларативно да се изјасни да више не прихвата Бонска овлашћења и да аутоматски не признаје ни одлуке које би доносио високи представник. Једини практичан потез који РС може да предузме, јесте да у случају када високи представник донесе неку одлуку у складу са Бонским овлашћењима, РС је не објави у Службеном гласнику и самим тим не би била примењива“, објашњава Козомара.
Наш саговорник је сагласан са Додиком да су Бонска овлашћења нанела много штете Републици Српској, као и да она нису базирана на праву или Дејтонском споразуму.
„Једном одлуком је бивши високи представник Педи Ешдаун забранио политички рад 58 функционера Српске демократске странке, чак им је одузео и личне карте, пасоше… Нису имали право да се крећу било где…“
Као диктатори
Дакле, то је један диктаторски начин одлучивања по коме је високи представник одлучивао на основу бонских овлашћења“, подсећа Козомара.
Бонска овлашћења, подсећа он, увеле су велике западне силе на једној седници у Бону. Тада су оне себе назвале међународном заједницом, иако се радило о неколико држава које одлучујуће реагују у БиХ. Оне су у ствари дале високом представнику мимо Дејтонског мировног споразума бонска овлашћења по којима може да ради шта хоће и да смењује кога хоће, а да не одговара.
„Неки од високих представника су то обилато примењивали“, каже он.
Додик је најавио да ће крајем октобра бити заказана седница Народне скупштине РС, а материјали и документи који се припремају, неће бити само одговор на Декларацију бошњачке СДА, већ и на оно што је радила међународна заједница. Све то биће обухваћено закључцима Народне скупштине РС, који ће се базирати на Уставу и Дејтону.
Пише Бранкица Ристић
https://rs.sputniknews.com/