Који су српски адути за извоз у Русију

Након што су доказали да су исправили нерегуларности, компанији „Златиборац“ је поново омогућен извоз у Русију. Обуставу извоза, због неусаглашених стандарда 1. јуна добиле су још три српске компаније. Проблеме извозника требало би да реши и усаглашавање фитосанитарних прописа две земље, а тај документ биће потписан заједно са допуном бесцаринског споразума са Евроазијском унијом. Разговори о очекивањима све захтевнијег руског купца водили су се и током сајма пољопривреде у Москви на коме је Србија била земља партнер.

Купац је увек у праву, поготово када долази са тржишта од 180 милиона потрошача. Земље Евроазијске уније у које смо до сада највише извозили воће, млади сир, саднице и семенски кукуруз, покушаћемо да освојимо новим фаворитима.

Недимовић додаје да морају да се прихвате сва правила Руске Федерације и Евроазијске уније.

„Они данас имају стандарде који превазилазе далеко стандарде других економских унија“, истиче Недимовић.

Министар Бранислав Недимовић(фото: Лола Ђорђевић)

Неусаглашени стандарди скупо су коштали четири српске компаније за прераду меса којима је забрањен извоз у Русију.

То је била једна од главних тема разговора министара пољопривреде две земље на сајму „Златна јесен“ у Москви.

Прихваћени докази о отклоњеним неправилностима за једног од највећих српских извозника значи то да ће 50 одсто робе из његовог магацина кренути пут Русије.

„У овом тренутку је нама да кажем блокирано 50 одсто извозног програма. Ми овде имамо компанију коју смо основали 2016. године, која је стратешки позиционирана за дугорочност на руском тржишту и ми у овом моменту имамо 25 запослених у нашој руској комп коју чине претежно руски држављани“, рекао је Душан Кнежевић, директор „Златиборца“.

За трку на дуге стазе биће нам потребна нова стратегија и у воћарству.

„Највише су раније увозили јабуку и трешњу. Да ли се та структура производа мења сад и у ком правцу – та се структура нажалост мења, они су доста посадили своје јабуке, они ће за пет година постати највећи извозници дефинитивно, а ми морамо да мењамо нашу структуру да се прилагодимо њима да радимо то што ми имамо најбоље а то је јагода, трешња, бресква, нектарина, шљива, кајсија и крушка“, навео је Марко Пантелић из „ПДМ Агро фрут“

Највеће интересовање на штанду Србије природно било је за сирово воће, али и за оно прерађено и упаковано у стаклене флаше.

Високо квалитетне воћне ракије из Србије требало би да се нађу 20. октобра на листи за бесцарински извоз у Евроазијску унију.

АУТОР:МАРИЈА МИЛАДИНОВИЋ ЛИСОВ

http://www.rts.rs/