Воћари из Шумадије и краљевачког краја добро су зарађивали од продаје воћа које је ишло на руско тржиште. У последње три године откупа је све мање, а ове га у краљевачком крају готово и нема. Произвођачи сумњају да је направљен монопол међу извозницима. У Министарству пољопривереде тврде – монопола нема, а извоз у Русију иде неометано.
У Тополи пуни воћњаци, а празна откупна места. Дејан Станковић убрао је око 250 тона јабуке које у хладњачи чекају бољу цену. Проблеми са откупом, каже, почели су са бресквом коју је откупљивала и извозила само једна хладњача. И то она која је задовољила критеријум прописан Владином уредбом – да има капацитет од 500 тона.
„Истог тог дана када су овима одузете дозволе, сутрадан је цена 10 динара била нижа на откупу брескве. Најбоље је било кад смо имали пет стотина извозника и онда се договарамо, неко да динар више, неко да два динара више. На сто тона по два динара, то је 200.000 динара. То је огромна разлика“, каже Дејан Станковић, воћар из Винче код Тополе.
Берба јабука завршава се и у околини Краљева. Ове године из тог краја готово ниједна воћка није стигла до руског тржишта, иако су их, сећа се Предраг Перишић, до пре неколико година продавали са гране.
„Треба нам 300 папира да докажемо да имамо нашу робу. Има доста произвођача, велика је понуда, они људи не могу да пласирају толико робе. Значи нормално – кад имаш десет купаца и кад имаш сто купаца, није иста ствар“, истиче Предраг Перишић, воћар из Буковице код Краљева.
Монопола нема, воће иде у Русију, а извоз јабуке рашће наредних месеци, тврде у Министарству пољопривреде.
„Ако говоримо о 130 извозника, онда не говоримо ни о каквом монополу. Уредба је донета да би заштитили произвођаче и обезбедили несметани извоз ка Руској Федерацији. Захтеви других тржишта су потпуно другачији. Ми сад интезивно радимо на отварању и других тржишта. Очекујемо да сваког дана добијемо коначно извоз за Индију. Са Кинезима такође преговарамо“, каже Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде.
А та тржишта имају специфичне укусе и посебна правила на која произвођачи морају да се припреме. И управо ту очекују већу помоћ државе.