Тамо где други не могу да стигну и пруже помоћ, по најнеприступачнијим теренима, ту је Горска служба за спасавање. На Старој Планини обучава се 30 волонтера за рад у тој служби, међу којима су и три жене.
Храброст је прва особина коју сваки спасилац мора да има. Међу 34 полазника обуке за Горску службу спасавања су и три девојке.
„Зато што се бавим спорстким пењањем и на неки начин је повезано са тиме, по питању опреме, технике, али првенствено због прве помоћи, зато што ме занима и желела бих да што више научим“, рекла је полазница обуке Маја Фаврим.
„Генерално је мања заинтересованост жена, него мушкараца за овај вид активности, јер, можда је неки најтежи део та физичка припрема, која мора да буде на одређеном нивоу за овакав вид спасавања“, додаје инструкторка Ивана Поткоњак.
Горска служба спасавања је изузетно важна. Због тога се сваке године на најтежим теренима организује обука за волонтере.
„У питању су експонирани терени: стене, јама. Ово је нека припрема техничке обуке, где они уче основе са којима ће моћи да пружају онима којима је то потребно“, објашњава вођа обуке Александар Равас.
Инструктор и војни лекар др Немања Васиљковић наводи да би припадник Горске службе спасавања требало да буде способан да пружи помоћ за свако стање које може да затекне.
Тешке повреде, преломи, мобилизација, ишчашења, уганућа, велика и мања крварења, ампутације, реанимације и разна друга стања која могу бити компликована или нешто лакша“, истиче Васиљковић.
На неприступачним теренима, некада тренутак неопрезности може да угрози живот, и зато тамо где други не могу да стигну чланови Горске службе спасавања стижу!