Ни после другог дана самита у Бриселу, ЕУ није дала зелено светло за почетак преговора са Северном Македонијом и Албанијом. У Бриселу је речено да ће се ЕУ вратити овом питању пре самита у Загребу у мају следеће године, који ће бити посвећен Балкану и проширењу.
На дводневном самиту разговори о новом седмогодишњем буџету, климатским и турској интервенцији у Сирији, али највише времена лидери су провели у неуспешним покушајима да се договоре о преговорима са Скопљем и Тираном.
„Северна Македонија и Албанија нису одговорне за овај неуспех. Извештаји Европске комисије јасно кажу да су урадиле оно што се тражило. Они су спремни за преговоре. Нажалост, неке земље чланице нису“, изјавио је Доналд Туск, председник Европског савета.
Strategic mistake? ✅
Weakened 🇪🇺 credibility in the Balkans? ✅
A weakened pro-EU gov in #NorthMacedonia? ✅
Strengthening of 🇷🇺 🇨🇳 ambitions? ✅
We strongly support the enlargement of the 🇪🇺 to the Western Balkans. That 1 country 🇫🇷 can block this path is distressing #EUCO https://t.co/rsaXskJv1E
— Volt Europa (@VoltEuropa) October 18, 2019
Председник Европске комисије Жан Клод Јункер је оценио да је у питању тешка историјска грешка.
„Ми нисмо рекли да су ове земље спремне за чланство, већ за почетак преговора. Неке земље чланице нису то могле да прихвате“, рекао је Јункер.
https://twitter.com/MajaEUspox/status/1185182158949888005?s=20
И немачка канцеларка Ангела Меркел каже да жали због овакве одлуке, али француски председник Емануел Макрон, који је једини био против отварања преговора са обе земље, остао је при ставу да је потребна реформа ЕУ, али и самог процеса приступања пре било каквих нових преговора.
„Процес проширења није адекватан. Сувише је бирократски, недовољно политички. Мора да буде реверзибилан, иначе неће имати кредибилитет. Пре него што отворимо врата новим чланицама, морамо да га реформишемо“, оценио је Макрон.
Каква тачно реформа и са којим последицама за Србију, која већ преговара, за сада је без одговора. Следећи самит о Балкану и проширењу је у Загребу, у мају 2020.